Page 186 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Два до три грама праха од сувог пелиновог лишћа умеси се са средином (месом) од
шљива или с готовим пекмезом и та количина узима наште пет дана узастопце. Није
тешко спре-мити овакву комбинацију:

Праха од пелиновог лишћа ..... 2—3 грама

Праха од слатког дрвцета ...... 2 „

Праха од анасона ......... 0,5 „

Све је ово за једну дозу. Даје се ујутру, умешено са шл>и-вама. пет дана узастопце.

Може се препоручити и употребити и пиво од пелина, које се добија на тај начин
што се стави 1 грам раскиснутог пелино-вог лишћа у 30 грама пива, или по 2—3
грама пелина у 60—90 грама пива, и та се количина узима сваки дан у току пет дана.
Примењује се против обеју врста глиста, округлих и црвића.

Може се направити с повратичем и сируп од пелина за нашу сврху, по овом рецепту

То се остави да кисне у пола литре клучале воде 12 часова, затим се процеди кроз
густо платно и томе дода 800 грама шећера. Кад се шећер раствори, све се поново
процеди кроз фланел. Узима се три пута дневно пре јела по једна кашика.Како се
пелин код нас као лек много употребљава, да кажемо о њему још неколико
речи.Пелина има више врста, и како се наша држава простире од севера на југ, на
њеној територији може расти и више врста. Иајважнија је велики пелин, обични
пелин, горки пелин („абсинтион" је грчка реч и значи „немогуће пити га"), који се
звао и света трава и трава против глиста итд. Да она расте свуда, и као дивља и као
питома (јер се и гаји), познато је свима. Другу врсту чини тзв. мали пелин и римски
или папски пелин много је нижа, достиже једва 20—30 центиметара висине, расте у
средњој Европи. Глечерски пелин за нас нема значаја, приморски пелин ( може да
послу-жи исто тако као и велики пелин, као лек против глиста и као стомачни
лек.Противглисни пелин, а негде га зову и барботина, врста је приморског пелина,
али расте само у степи на Дону, на доњој Волги, у киргиским степама у Русији.
Смеша његових врхова, семена и цвета За биљобере и домаћице које спремају себи
пелен „за кућу" — важно је да беру врхове грана с лишћем и цветом, али не дуже
од 50 до 60 центиметара, рачунајући од врха. И треба да их суше у сенци, а не на
сунцу. Гране су суве онда када се лако ломе, тј. тек кроз 2—6 недела, што зависи
од времена (да ли је кишовито или не). Беру се гране двогодишње биљке (старије),
и то од половине јуна до половине јула. После сушења држе се опет у амбару, на
сувом месту или на леси, изломе се на краће комаде (8—10 центиметара), вежу у
снопиће и тако се могу чувати више година.