Page 191 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 191

Миришљаве воде од нане ....... 10   „

           Простог сирупа ........... 30   „

           Помешати.  Узети  у 2—3  маха  у  размаку  од  пола  чаба.свакоме —  ни  издалека'.
           Зато је најбоље употребљавати га као истуцан корен помешан с медом. Тако су
           радили стари, узима-јући по 30 грама корена, па је и сам тај начин за препоруку.
           Само што не треба узимати ту дозу, него по 15 грама истуца-ног корена, и узети ту
           количину у два маха, с размаком од пола часа, у белој кафи. Кроз пола часа после
           друге дозе треба узе-ти нешто за чишћење, нпр. сену („сенеблат"), и столицу врши-
           ти у сито (ради прања и контроле: да ли је глава пантљичаре истерана). За слабије
           л»уде  и  та  се  доза  може  смањити.  Разуме  се  да  је  потребно  уочи  узимања  лека
           припремити стомак: не јести ништа осим млека и разне салате и харинге (ако је
                                                                         1
           има) да би се пантличара узнемирила и ошамутила.  Ако глава њена изаће — лек не
           треба поново узимати одмах, него тек. кроз месец и више дана,  када се оболели
           поправи.

           У  апотекама  се  сада  продаје  у  капсудама  и  узима  се  у  до-зи 3—6—7—8  грама
           (раније  се  узимало  до 10  грама)  највише.  Свака  капсула "садржи  по 0,5  грама
           екстракта корена од пап-рати. Уместо сенеблата, Е. Мајер и други саветују да се
           после 2 часа узме 2 кашике рицинуса (разбијеног у чају, лимунади или пиву).

           И те капсуле су донекле гарантија да је лек — прави, а не од неке друге биљке.
           Постоји  и  готов  лек, „филмарон"  Берингера,  али  др  Е.  Мајер  као  најсигурнији
           препарат препоручује Хелфенбергове (А. Г,):

           1) црне капсуле, напуњене екстрактом и рицинусом; и 2) беле, само с рицинусом.
           Уз то је приложеио упутство како се узимају.

           Напомена:  Сантонин,  који  се  данас  највише  даје  против  глиста (изузимајући
           пантљичару), такоће је бил>ног порекла, јер се добија извлачењем (екстракцијом)
           из цвета једне врсте пелена који расте у Туркестану. Цветови те врсте садрже 2,5%
           сантонина. ААИ како ова коли-чира из цвета није стална и сигурна — употребљава
           се чист сантонин, који се даје у дози: 0,05—0,1 грама, у току 2—3 дана. Деци од 3
           до 8 година даје се у дози: 0,03—0,05 грама дневно после јела, у два пута, такоће
           2—3 дана. Два часа после сваког


           1  Те исте вечери може се узети и рицинус (2 кашике, у. пиву).
   186   187   188   189   190   191   192   193   194   195   196