Page 194 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Прву ће групу чинити они лекови који помажу стварању, лечењу и
изазивању жучи у црево (такозвани лекови холере-хапкк и холагога).

Лругу, лекови који лече: а) слабости јетре као жлезде (кад су њеве ћелије
слабе) и б) болести те жлезде кад се њено ткиво
ТОЛИКО измени и поремети да она измени и своју величину (по-ехаве
сувише велика или се, напротив, смежура), услед чега застају отоци у
трбуху, у ногама итд.
Извршивши овакву њихову поделу на средства која делују

лечење, изазивање и истеривање жучи у црева и на средства која лече саму
јетру и уклањају последице њеног поремећаја —
емо прећи на набрајање и описивање лековитих биљака.
Претходио морамо учинити једну напомену. Ако се жуч не ЛУЧИ у
црева у доволној количини, те се појави жутица, а томе јјв узрок какав
жучни камен који се заглавио ма где на путу од јефе ло прева (или од
жучне бешике до црева), и у току дужег лечења, в после свих уобичајених
лекова, постаје јасно да тај

Камен не може проћи, онда је најбољи и једини лек за таквог болесика
— хируршки нож, операција. Јер нема лека који би
могао растворити, иситнити или учинити да се распадне вели-
како је пролаз из јетре, односно жучне бешике до дванаестопа-
лачног црева узак, иако по невољи може да се шири („од меса је"), ипак
он није ни толико широк да може проћи камен вели-чине лешника или
великог зрна боба или пасуља. Ту и поред свих наших лекова: хемијских,
биљних и минералних (у бања-ма), мора да се легне на операциони сто
доброга мајстора-хирур-га, поготову ако се камен кренуо и заглавио.
Тако су се спасли многи који су дуго патили. Ипак пре то-га треба се
полечити и лековима које овде износимо, у случаје-вима где се може
избећи дуго боловање, па и операција жуч-ног камена.

I. Лекови за излучивање жучи и жучних талога (холагоге), у случају
напада, грчева итд.

Није наш задатак да набрајамо све те лекове: оне који се добијају од
разних горких соли (већином с магнезијумом или се налазе у минералним
водама), лекове који су добијени хе-мијским путем (нпр. атофан), као и оне
који се добијају из прекоморских биља (нпр. алое, болдо и др.), него само
оне биљ-не који се могу набавити у нашој држави или се налазе под
1
руком.

По проф. Леперу и другим ауторима, права и најбоља средства за лучење
жучи јесу сама жуч и жучне соли (једг-пења). „Ове последње мање се
употребл.авају, иако је њихово деловање изван сумње. Напро-тив, течна
говеБа жуч или исушена често се.прописује у облику сувог ораха, у дози
0,1 грам за једну пилулу, по 2—3 пилуле дневно. Или у об-лику жучи
помешане с глицерином, у дози 2 или 3 грама дневно. Или, најзад, за
клистир с 1% жучи. Све по овим рецептима: