Page 196 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Од ове мешавине узимати 1 или 2 кашике дневно. Сок се може добити и
из лишћа. У соку из корена и лишћа налази се горка материја тараксин,
која и делује као подстицајни агенс — лек при лучењу жучи. Ако нема
сока, онда се из корена мо-же спремити згустак (екстракт): испари се
водени расб („рас-кваснина") док се не добије мек талог. Од њега се узима
1—5 грама дневно (тј. највише једна кашичица). Екстракт из суве биљке

(с кореном уједно) садржи холин, који делује и на брже излучивање
мокраће.

Маслачак има дуговечан корен, клинаст, спол.а црн, у коме има врло
горког сока. Лишће је различито, скуплено је као убор, обдика је дугу-

љастог, од продужног с равним ободом до перастог дубоко урезаног и

зупчастог као тестера. Крајњи део листа је обично шири, сувраћено ја-јаст

(са широм страном) или заоштрен. Цвеће је жуто. Цветна стаблика бива
подужа, до 20 центиметара и шупл>а је. Цветова има много и порећани су

у више редова. Расте свуда крај друмова, по ливадама и пустарама. Доба

цветања: од маја до октобра.

Има га много врста — зато је најбоље обратити пажњу на обдик лишћа и
цвет, као и сполну боју корена (црну).

2. ШИМШИРИКА

Шимширача, жута шиба, жути шипак, ДИВАИ шимшир, ки-сели трн,
маршин, жутиковина. — Лек се налази у кори или у корвну ове биљке. Тера
жучне сокове, те је према томе добар лек против жутице као болести јетре.
Али он има и другу исто тако важну особину, наиме: да стеже отеклу и
увећану слезину, набреклу услед маларичне грознице (заразни „далак"),
Стеза-њвм слезинв он истерује маларично семе (клице) у општи крво-ток,
где га дочекују бела крвна зрнца да га прогутају, а затим кинин да га
уништи (Тибалдо Ласкарато).

Према томе, у свим случајевима где постоји оток јетре са жутицом, а
постојао је пре тога или у исто време оток слезине (далак), овај лек је
најподеснпји. Па чак и ако нема жутице,

него само слаба јетра и осетливост слезине — опет се при-мењује.
Дозе: за чај је потребно узети 20 грама коре или корена на 500 грама воде.
Пити 2—3 шоqе дневно.
Шимширача или жути шипак је шиб, жбун, од 1—2—3 метра висине, с
густим витким гранама, чији врхови иду у страну. Сивозелено лишће ра-
сте у гомнлииама; налази се и тро- до петограно трње од закржљалих
листова. Поједини, усамл>ени листови су јајасти, оштро зупчасти. Лепи
ЦВС10ВИ образују висеће гроздове, који миришу непријатно. Плод је бо-
бица, дугуљаста, црвена и има две дугуљасте, мрке, храпаве и на врху