Page 220 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 220

Србије, нарочито око Ниша" — каже др С. Петровић. Дакле, он може да се бере и да
              се гаји и код нас свуда.
                  Стари лекари нису могли да одреде тачно његову употре-бу. Тек 1879. је руски
              лекар Бубнов доказао да ова биљка има
              Ово је наша „балканска" врста дигиталиса. Најболи његов пре-парат је цедиланид.
              ттииаја  на  срце  и  да  на  њега  делује  као  и  лишће  напрстка (ди--апгалиса):  срце

              успорава свој ход, умањује се у обиму и поја-чава своју снагу. Поболшавајући затим
              крвоток,  он  у  исто  вре-ме  помаже  и  бољем  мокрењу.  Наравно  с  тим  утиче  и  на
              ћелије  а  ткиво  бубрега,  те  они  још  бол>е  врше  своју  функцију,  чиме  а  овај  лек
              приближује по деловању и приморском луку, ели-жанишући соли и уреу.
                  Његовим деловањем неправилни пулс се поправл»а, мокраћа =с повећава и, ако
              постоје, отоци ишчезавају. Једном речи, он абнавла снагу срца.
              Може  да  се  употреблава  дуже  времена  него  дигиталис,  јер  се  не  нагомилава  у
              организму,  чак  и  читаве  две  недеље,  како  1од „чистих"  срчаних  мана  тако  и  код
              сложених с оболењем оубрега, а нарочито у случајевима сопственог тровања услед
              адхове  запуштености  и  јако  умањеног  лучења  мокраће (тзв.  гремије).  Повољно
              делује и на само ткиво бубрега (Шулц).
              Па  и  код  слабости  срца  у  току  заразних  болести  и  убрза-иог  рада  срца  код
              артериосклерозе он може да се примени пре лишћа од напрстка, јер појачава срчани
              мишић а не повећава крвни притисак. Овај лек делује умирујуће и на нервни систем,
              стишава  и  умањује  нападе,  због  чега  се  примењује  и  код  епи-лепсије (падајуће
              болести, падавице), код Базедовљеве болести, оа и код „масног" срца гојазних људи.
              Најзгоднији  и  најактивнији  облик,  у  коме  може  да  се  даје  без  опасности  по
              организам, кажу да је чај, у дози 4 грама на 200 грама воде, и то треба узети у три
              маха у току дана. Али ја мислим да је боле давати по 1 ведику кашику 6—8 пута
              двевно. Овакав начин примене сматрамо за најболи.
              Неки сматрају да је тинктура боља од чаја, и то по 10 капи 5—6 пута за 24 часа.
              Слободно је служити се оним што се има орв руци.
              Данас постоје у готово свим земл>ама многи патентирани лекови од гороцвета, али
              моје искуство говори да нису сигурни као што ]е то оригиналан чај.
              Гороцвета има више врста: јесењи, летњи, румени и про-летњи.




              5. КАФА
   215   216   217   218   219   220   221   222   223   224   225