Page 224 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

реуматизма, скро-фула, против болести органа за мокрење
итд. За лек се употреб-љава обично цвеће, но и лишће и
махуне исто тако делују. Скувано лишће гдешто се
употребљава у популарној медицини као цицварица против
разних отока (отечених жлезда, наду-тих ногу итд.). У научној
медицини сад се не употребљава."

Тако је писао пре више деценија. Мебутим, у новије време,
најбољи представници науке нашли су да овај шиб даје један
од врло добрих лекова кад се употреби у згодно време и про-
тив одговарајуће болести срца.
Овде ћу навести само сигурне резултате испитивања и ле-
чења овом биљком, према Леклерку.
У овој билци има један јаки састојак, спартеин (који боји) и
смоластих материја, које су још неодрећене.
Сви стари лекари који су употребљавали њен цвет ради
спречавања стварања камена у бешици, као и вино
направлено од њеног. пепела, слагали су се у мишљењу да
делује на пове-ћање мокраће. Затим је ова биљка пала у
заборав, док нису нови лекари (Фик, де Рамон и Лаборд)
проучили физиолошки онај њен главни састојак — спартеин,
и његово деловање на срце. Пронаћено је да делује динамички
на срце (путем главног центра), али да при томе не. утиче на
мишиће срца. Други су додали да он утиче на нерве срца и да
спасава срце од делова-ња отрова, да повол>но делује на
спроводнике по срцу, тј. на скупљање и ширење срца, и
спречава проширење срца.
Дакле, биљка врши неко сложено деловање, о чему науч-ници
1
могу да се договарају и дал.е. Наше је да из тога извуче-мо
следеће: да је најјаче и најважније деловање повећање мо-
краће. У том погледу највише је проучен сок од ове биљке,
који баш и делује на мокрење. Али се показало и то да не
делује углавном спартеин, којег има мало у соку, него остали
састојци и смоласте материје које баш подстичу бубрежно
ткиво на рад
Тако, на пример, немачки аутор Е. Мајер (Берлин) вели да
трава жутометластог трна или чист спартеин задржава
надражајну способност срца те овај лек има једино
фитотерапијско значење код сталне непра-вилне радње срца
ТАБЛА 19.