Page 223 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 223
вањем кроз уста, само што деловање тада бива счорије, тј.
кроз 3—4 часа. Према томе, грожће или шира имају и једно
пре-имућство пред убризгавањем: врло су корисни код луди
који пате од затвора, нарочито ако имају и шулеве, застој у
области јетре, отеклу јетру и слезину и томе слично. Зими се
може користити суво грожће које увозимо из Грчке.
13. ЖУТИ ЗЕЧЈИ ТРН
Жуги метласти зечји трн.' — Ово је један шиб или жбун који
расте у друштву с другим шиблем, како у равницама тако и на
нижим брдима, на песковитом тлу. Ако је висок — тек онда
образује право стабло с многим усправним оштроивич-ним,
зеленим гранама, на врху оштрим као трн, које, ако су
дугачке, могу да се употребе за метле (одакле му и име).
Гране имају мало лишћа, и док су младе, покривене су
свиластим длакама (малама). Доње лишће је с кратком
дршком, с трима изврнутим јајастим листићима. Горње лишће
је као насаћено, само с једним листићем: Цветови су велики,
светложути, по један или по пар на танкој дршци, у пазуху
лишћа, и образују лиснат грозд на горњим гранама. Крунице
су широке и велике, чашица широко округла. Махуна је, кад
цвет процвета, дугач-ка, пљосната, црна, са задебљалим
ивицама, длакава, на стра-нама гола. Семе — многобројно.
Налази се и с крупним, пуним белим цветовима. Сродна врста
која се налази код нас (а веро-ватно и по другим местима)
расте у Крањској и ка Јадранском мору. Има метласт облик,
го и без трња, а достиже висину до 1 и 2 метра. Цвета у мају и
јуну,
Ево шта је писао за лекове од ових врста др С. Петровић:
' Код Стипанића се наводи трава (бојаџијска) — жугилица,
жутилова трава, трава од жутице. Али то је сасвим друго. Јер,
док ова расте највише пола метра увис, лековити зечји трн
расте 1—2, на добром тлу и до 3 метра у висину. А то је већ
метла;
треба их разликовати, мада се и она трава употреблава за исту
сврху.
„И једна и друга терају на мокрење и на столицу и упо-
треблаване су некад против хроничних болести црне
џигерице. особито против жутице, против хроничног.