Page 223 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 223

вањем  кроз  уста,  само  што  деловање  тада  бива  счорије,  тј.
                     кроз 3—4 часа. Према томе, грожће или шира имају и једно
                     пре-имућство пред убризгавањем: врло су корисни код луди
                     који  пате  од  затвора,  нарочито  ако  имају  и  шулеве,  застој  у
                     области јетре, отеклу јетру и слезину и томе слично. Зими се
                     може користити суво грожће које увозимо из Грчке.
                     13. ЖУТИ ЗЕЧЈИ ТРН

                     Жуги метласти зечји трн.' — Ово је један шиб или жбун који
                     расте у друштву с другим шиблем, како у равницама тако и на

                     нижим брдима, на песковитом тлу. Ако је висок — тек онда
                     образује  право  стабло  с  многим  усправним  оштроивич-ним,

                     зеленим  гранама,  на  врху  оштрим  као  трн,  које,  ако  су

                     дугачке,  могу  да  се  употребе  за  метле (одакле  му  и  име).
                     Гране  имају  мало  лишћа,  и  док  су  младе,  покривене  су
                     свиластим  длакама (малама).  Доње  лишће  је  с  кратком

                     дршком, с трима изврнутим јајастим листићима. Горње лишће

                     је као насаћено, само с једним листићем: Цветови су велики,
                     светложути,  по  један  или  по  пар  на  танкој  дршци,  у  пазуху

                     лишћа, и образују лиснат грозд на горњим гранама. Крунице
                     су широке и велике, чашица широко округла. Махуна је, кад

                     цвет  процвета,  дугач-ка,  пљосната,  црна,  са  задебљалим
                     ивицама,  длакава,  на  стра-нама  гола.  Семе —  многобројно.

                     Налази се и с крупним, пуним белим цветовима. Сродна врста
                     која  се  налази  код  нас (а  веро-ватно  и  по  другим  местима)

                     расте у Крањској и ка Јадранском мору. Има метласт облик,
                     го и без трња, а достиже висину до 1 и 2 метра. Цвета у мају и

                     јуну,

                     Ево шта је писао за лекове од ових врста др С. Петровић:


                     '  Код  Стипанића  се  наводи  трава (бојаџијска) —  жугилица,
                     жутилова трава, трава од жутице. Али то је сасвим друго. Јер,

                     док  ова  расте  највише  пола  метра  увис,  лековити  зечји  трн

                     расте 1—2, на добром тлу и до 3 метра у висину. А то је већ
                     метла;

                     треба их разликовати, мада се и она трава употреблава за исту
                     сврху.
                     „И  једна  и  друга  терају  на  мокрење  и  на  столицу  и  упо-
                     треблаване  су  некад  против  хроничних  болести  црне
                     џигерице.  особито  против  жутице,  против  хроничног.
   218   219   220   221   222   223   224   225   226   227   228