Page 227 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Као резултат изучавања његовог деловања показало се да је

он од особите користи код отока услед задржавања соли у

телу. Том приликом корисно помаже деловању напрстка,
горо-двета, ћурћевка итд.У случајевима где постоји акутно

оболење органа за ди-сање (запалење плућа, марамице,

бронхија), као и код наступ-них грозница — увек се може

применити ако анализа и посма-трање покажу да постоји
недовољно излучивање кухињске соли. Довољно је да се у

таквим случајевима болесник послужи чајем од цвета жутог

зечјег трна, па да количина избачене соли с мо-краћом
порасте, а да с тим уједно и други симптоми ишчезну. Тешко

дисање, модрило, слабост срчаног мишића поправе се за

кратко време и болеснику бива све боље.
Може се рећи да, иако мало активна против обољења нервно-

мишићног система срца, ова биљка може бити употреб-л>ена

с великим успехом у оним стањима срчаних болести где
постоје компликације, тј. где углавном преовлаћује обоље-ње

бубрега са свима последицама (натекле ноге, оток трбуха и т.

сл.); и друго, где је температура висока са знацима слабог

пролаза мокраће кроз бубреге (обољење „цедила"),
За лечење се узима цвет од жутог зечјег трна, јер је у њему

садржан најлековитији састојак. Цвеће треба брати пре него

што се оно сасвим развије, јер цветови који су успели да се
претворе већ у махуну изазивају бол у стомаку.

Прописује се цвет у облику чаја, у дози 25 грама на 1000

грама воде, по 2—4 шоље дневно.
Врло активан је такоће течан згустак од целе биљке, „оси-

гуран од промена" после брања тиме што се биљка подвргне

деловању алкохолне паре и затим пропусти кроз топао ваздух
да се исуши. Овај екстракт се даје у дози од 1 до 3 грама за 24

часа.

Пепео од жутог зечјег трна више се не употребљава. Па ипак,
у народној медицини може се употребити и стари начин

спремања и узимања лека, који датира још из 1701. године, и

који гласи: