Page 243 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

100 грама корена на литар воде, и пије шољама (2—3 дневно).

Оба лека (целер и першун) су, ваљда, зато ушла постепено у зачине што су
претходно били испитани као лекови, па су затим у мањим дозама
додавани јелу за здраве људе да се не би разбо-лели. Тако су због
предохране од болести постали свакидашњи, ма и незнатни део јела, тј.
постали су зачини.Употреба ових билака у облику исцећевина, зејтина и
сока, као и облога од лишћа, показује колико је популарна меди-цина
умела црпети средства из сваке подесне биљке. Ово пока-зује још и како
су поједини народи, културнији него наш, умеЛИ да из свега извуку корист
за себе и за своје здравље. Већина нашег сеоског света и не зна шта је то, а
неки немају чак ни купус у врту.

7. МИРОБША

Копар. — Чај од корена мироћије као и од целе биљке, свеже или осушене,

употребљава се као средство за брже и јаче мокрење код оних болесника
који мокре сваки час и, тако рећи, кап по кап, који имају болове у

мокраћној бешици, а у исто време и оболење бубрега (с беланчевином у

мокраћи). Делује повол»-но и на центар дисања.

8. СИРУП ОД ПЕТ КОРЕНА

Изрећавши ова бил>на средства, згодно је да на овом месту поменемо и

смеше које служе истом циљу — лечењу бубрега и што бољем лучењу
мокраће.

Ту је прва: сируп од пет корена, који се састоји из:
корена од шпаргле,
корена од мишјег трна (вепринца),
корена од целера,
корена од першуна и
корена од мироћије.

Од ове смеше спрема се одличан лек који по својим осо-бинама има содну
природу (алкалну реакцију) и гони на мо-крење, јер у њему има алкалних
(„содних") соли. Сируп се прописује у дози од 60 до 100 грама дневно,
чист или с неким чајем, чији укус услед тога постаје пријатан и мирише на
карамел.

Сируп се прави по општим правилима: најпре се спреми од смеше тог
корена чај и онда од чаја и шећера (у односу 5 : 9 или 10 : 18 или 1000 :
1800 грама) сируп.

9. ВИНО БОЛНИЦЕ МИЛОСРБА У ПАРИЗУ