Page 246 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 246

болести. Поуздано се може рећи да ово лечење неће болеснику помоћи."
              Допустимо  да  можда  трава  и  неће,  али  млеко  хоће.  У  сваком  случају,
              штете неће бити, уколико од млека уопште има штете. Кад већ мирис од
              траве  прелази  у  млеко,  што  значи  да  прелазе  и  нека  етарска  уља  у  аега,
              онда и други састојци (као нпр. шалитра) могу у мањим дозама прећи у
              млеко и помоћи лечењу. Једном речи, овде спе-цијално немамо разлога да

              се не сложимо с видарима.

                  Вијошница  је  мала,  граната  биљка,  с  дуговечним  жиличастим  ко-
              реном;  у  току  прве  године  је  усправна,  а  после  се  рашири  или  полегне.
              Билка  је  маљава  и  достиже  висину  једва  до  три  дециметра.  Лишће  има
              дршку,  облика  јајастог  до  дугуљастог.  Листови  су  усамлени,  отворено-
              зелени, танки као хартија, по ободу су цели. Цветови су у гомилицама у
              пазуху лишћа; ситни, без петељака. Семенка је јајаста и готово заши-љена.
              Расте  по  зидовима  и  камецитим  местима.  Цвета  од  јула  до  октобра.
              Сазнали смо да је има на Тимоку. Тражена је раније из Холандије.








              15. БРЕЗА

              Сок  који  тече  у  пролеће  из  њеног  стабла  даје  најбоље,  спе-цифично
              средство  против  песка  и  камена  у  бубрежној  бешици.  Тако  се  говорило
              некада. „Он стишава болове и грчеве и лечи застој мокраће, као и прекид
              мокрења, чак и код стараца." Године 1897. др Винтерниц је тврдио да чај
              од њеног лишћа може учинити да ишчезну отоци који су се појавили услед
              срчане  слабости  и  бубрежне  болести,  а  тако  исто  да  могу  под  његовим
              деловањем  устукнути  и  друге,  разне  појаве  водене  болести,  да  се  под
              утицајем овог лека количина мокраће може попети од 400 грама на 2—2,5
              литара;  да  се  беланчевина  у  мо-краћи (албуминурија)  смањује,  оток  и
              заптив ишчезавају, а да се при том бубрежно ткиво не надражује.


              Чувени проф. Ишар имао је с овим леком такђе добро искуство. Он је у
              једном  случају  добио  чак  боли  резултат  него  с  напрстком:  преписавши
              један литар чаја од брезе болеснику који није мокрио више од 500 грама,
              постигао је да болесник сутрадан и идућих дана излучи по 1000, 1500 и
              2500  грама  мокраће.  Та  се  количина  држала  стално  на  два  литра  у  току
              шест дана под утицајем давања згустка (екстракта) од листа, у дози од 0,8
              до 1 грама дневно. И друге чињенице дале су Ишару пра-во да заклучи да
              је бреза врло користан лек кад треба да се појача мокрење, нарочито код
              подагричара.

              Најбоље је употребити брезу као: 1) чај од листа, 2) одвар од пупољака и 3)
              згустак добијен потапањем у алкохолу.


              Др Моро дао је за чај овај рецепт:

              Листа од брезе .......... 10—50 грама
   241   242   243   244   245   246   247   248   249   250   251