Page 245 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Гладишевина, зечји трн, милотрн, грмотрн, гладушац. — Кстрен зечјег
трна делује тако да увећава количину излучене мо-вфабе а умањује
симптоме и знаке запалења. Према томе, његова је примена нарочито
препоручАива код песка и камена у бубрежној бешици и хроничног
запал>ења и катара у мокраћ-ној бешици. Његова активна материја налази
се у кори корена. Против ових стања најболе је спремити за лек ове

састојке:

Корена од зечјег трна ........ 20 грама
Семена од мирођије ........ 5 „
Воде .............. 1000

Сам лек се дале спрема на овај начин:
Корен се кува у води док се не укува за једну четвртину (тј. остане 3/4).
Затим се спушта семе мироћије у кључали од-вар и оставља да стоји пет
минута, потом се заслади медом. То треба попити у току 24 часа.
Или се (у апотеци или код куће) спреми екстракт од ко-рена и даје по 2—4
грама дневно.
Зечји трн се од прастарих времена употребл»ава као лек. „По неким

лекарима и лишће ове билке тера на мокрење, и у Француској га просто
ветеринари дају коњима кад им мо-краћа застане" (др С. Петровић).
Зечјег трна има више врста, али је главни Опогоз аршоза, тзв. трна-сти. То
је шиб 4—6 дециметара висок. Његов корен иде право у земљу. Стаблике
су усправне, с пругом од длака са стране и с многим јако раз-веденнм
трњем, које је често удвојено при чворовима. Лишће је скоро глатко и с
кратким дршкама; доње троперно, а горње једноперно. Цве-тови су
усамљени у пазуху лишћа, и то на врху грана, где са лишћем чине лиснат
дугул.аст грозд. Махуне су дугачке колико и чашице. Кру-ница дужа од
чашице. Барјак је јајаст, боцкав и дужи од кобилице, а ова је дужа од
крилаца. Семенке су квржичаве и мрке, а има их две до четири. Расте по
ливадама, крај друмова и по кршевима. Цвета у јуну.

14. ВИОШНИЏА

Ова биљка нема мириса, а укуса је зеластог и сланог. У њој има депљиве
материје, шадитре и прилично сумпора. Од ње се справља чај, врло
користан код бубрежних обољења где треба очистити пролазе од слузи и
песка, и уопште где се жели да постигне јачс мокрење. За чај се узима 20
грама или шака свеже билке на литар кључале воде. Пије се 2—3 шоље
дневно. Како је напитак врло опор — укус му се може поправити ко-
мадићем лимуна или поморанџе. Сува биљка нема дејства.

Боље делује сок исцећен из ње. Др Заги га је давао (60 до 100 грама
дневно) трудним женама којима је претила екламп-сија. Добар успех је
постизао и у лечењу акутног запаљења бубрега после грипа и скарлатине.

„Популарни видари" писао је др Сава Петровић, „у неким земљама хране
козе овом билком и њиховим млеком лече Људе који пате од водене