Page 391 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 391

ХИРУРШКЕ БОЛЕСТИ
           СПОЉНЕ  РАНЕ.  РАНЕ  НА  КОЖИ,  УБОЈИ,  МОДРИЦЕ  И  СПОЉНА
           УПОТРЕБА БИЉАКА
           Отворене  ране  на  кожи  и  дубоке  ране  на  површини  тела  мо-гу  бити  различитог
           порекла:  од  опекотине (површинске  и  дубље),  од  запаљења  и  гноЈења,  од  удара
           тупим, оштрим, грубим оруђем, од зрна, од оштрице ножа, сабље, ексера итд. Оне

           могу  бити  широке  или  узане,  расечене,  згњечеие  итд.  У  свим  тим  случајеви-ма
           главно је: 1) ослободити рану од заразних клица или не дати да оне падну на њу —
           дезинфиковати  је  или  је  држати  стално  чистом,  и 2)  не  дати  да  гнојаво  ткиво
           омлитави и да се зарастање ране отегне, тј. треба унутарњим и спољним лековима
           одржавати снагу тела и способност мишићног ткива да се обнавља, расте и зарасте.
           То је општи пут за лечење свих отворених рана. Којим ће- се средствима то постићи
           —  зависи  од  знања  и  вештине  како  оболелога  тако  оних  који  га  негују.  Ту  треба
           бити умешан.
           Што се тиче убоја, модрица и болова уз њих, ма од чега на-стали и ма на ком месту,
           кад  су  без  повреде  коже (или  се  мало  огуљена  и  поврећена  кожа  не  загнојава),  и
           њиховог лечења — ту ствар иде много лакше и много брже.
           Постоје многе биљке чија примена може олакшати то стање и убрзати стишавање
           болова и разилажење крвних излива (Хирургија је у новије време брзо напредовала,
           како у погледу анестезије тако и у сузбијању инфекција антибиотицима и лечењу
           рана Али, како се та потребна средства не налазе свуда'и у свако време при руци, а
           она  и  не  могу  решити  све  проблеме  болести,  примена  лековнтог  бил.а  у
           многобројним  облицима —  нарочито  у  дрица);  као  што  постоје  и  биљке  које  се
           примењују  за  лечење  гнојавих  рана,  млитавих  рана  и  рана  разних  врста.Сада
           прелазимо  на  излагање  и  описивање  тих  најпознатијих  билака.  Њихову  поделу
           извршили смо тако да смо у први ред узели биљке које лече ране; у други оне које
           лече убоје и модрице; и у трећи оне које су подесне за разну другу употребу.







           РАНЕ 1. КАНТАРИОН


           Госпин  цвет,  госпино  зеље,  госпина  трава,  богородичина  тра-ва,  пљускавица,
           смицаљка,  смакнеш,траваодпосека,  горч,  звонац,  трава  светог  Јована. —  Цвет  ове
           билке садржи ма-терију за штављење (танин), летеће уље и два састојка у боји, један
           жути који се раствара у алкохолу и врелом зејтину.

           Лишће гледано с лица, према сунцу, изгледа као да има мно-го ситних рупица, а то
           су мали мехурићи пуни миришливог зеј-тнна који по свом саставу није далеко од
           терпентинског.


           Госпин  цвет  сматран  је  у  старој  медицини  као  лек  који  гони  зле  духове  својим
           мирисом,  који  стоји  у  вези  са  свакојаким  гу-бицима  крви,  а  хируршка  школа  у
           Монпелеу признавала га је као лек каквом нема равна за лечење рана.

           Он је примењиван у свим оним случајевима где се данас упо-требљава терпентинско
           уље или катран: у лечењу катара орга-на за дисање, као и катара материце и бешике.
   386   387   388   389   390   391   392   393   394   395   396