Page 392 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

И збиља, уље и смола који се налазе у цветном врху биљке (метлици) чине од њега
лек који делује антисептички, тј. убија заразне клице, микробе, и врло је активан у
лечењу рана, озледа н опекотина.Ова биљка може да стеже, али и да надражује. Због
тога је примењују и код болести стомака, црева, пролива и дизенте-рије итд. То смо
већ у односним главама навели.Овде се он употребљава као лек за лечење рана које
нису баш тако тешке. Спрема се у облику зејтина, и то на овај начин*

Узима се 500 грама џвета (ките), свежег убраног и исецка-ног. То се оставља да
кисне три дана у смеши од 1000 грама ма-слиновог зејтина и 500 грама белог вина.
Затим се то „укрчка" на пари. Сок (ликер) који се добија после тога има лепу
крмезно-црвену боју. То је већ лек. Тиме се натапа крпица или мрежасто платно
(газа) и ставља на рањаво место. Преко њега се још ставља слој памука (вате), и овај
причвршћује завојем. Превија-ње се врши свакодневно, а ако рана много гноји, и два
пута дне-вно. Разумљиво је да при превијању овим леком завојни матери-јал мора
бити стерилан: крпице, газа, платно морају бити прет-ходно дуго прокувани и
осушени, а руке превијача чисте (пра-не сапуном). Превијач не сме додиривати
својим рукама рану нити баратати по завојном материјалу. Оно што се меће непо-
средно на рану — не сме се додиривати прстима, ма колико били „чисти".

Да би се избегло кварење овог лека, због чега се и не могу добити свуда добри
резултати, а до кварења долази приликом отпушавања и запушавања лека, најболе је
за наше прилике да се лек, спремљен онако како смо описали (кувањем), разлије у
што мање бочице, од 20 до 50 грама (које су претходно такоће биле искуване у
кључалој води пола сата и после исушене), и потом те мале боце запуше, такође
чистим прокуваним запуша-чима, и тако чувају за употребу. Онда се при сваком
превијању може употребити мања бочица или се може употребити за неко-лико
дана. Апотекари могу овај лек расподелити у „фиоле" или у ампуле у још мањим
дозама (5—10 грама).
Овај лек код опекотина и других рана има ова преимућства:
стишава бол тиме што опија локално ткиво, лако али дуготрај-но; што умањује само
запалење ткива, штити га, даје му јачине, крепи га да живи: да не трули, да много не
гноји, да много не сузи. Он помаже раст новог горњег слоја коже и епидерме.
Из овог се види да ову биљку употребљава и нова медицина, као што је то
чинила стара, само у пречишћенијем облику и збиља онде где може да помогне, тј.
где нису потребна јача средства за дезинфекцију и горење, печење, мазање јачим
растворима итд.