Page 393 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 393

Ова  биљка  расте  по  шумама,  поред  путева,  по  окукама,  ливадама  и  сличним
           местима. Важила је одувек као лековита. Још
           и сад се у понеким местима из њених цветова извлачи уље. Цветни врхови (гранчице
           с цветовима) беру се 7. јула.
           Корен  ове  биљке  пушта  у  землу  кратке  жилице,  а  нагоре  усправно  стабло, 3—5
           дециметара  високо,  које  се  у  горњем  делу  грана.  Стабљике  су  голе,  осим  што  на

           месту  гранања  имају  по  два  наспрамна  листа.  Листови  су  прирасли  уз 1рану,
           дугул.асти;  одликују  се  тиме  што  на  њима  има  многобројних  тачака,  тако  да
           изгледају као пробушени (решетасти), с црним жлезданим тачкама на доњој страни.
           Цветићи светлозлат-ножути у обилатој кити и метлици на врху, с пет латица и много
           праш-ника.



           2. ЛАНЕНИ ЗЕЈТИН

               Као врло добро средство против опекотина и у научној ме-дицини примењује се
           ланени  зејтин.  Тим  пре  то  треба  практико  вати  у  народној  медицини,  јер  је  дан
           готово свуда домаћа биљка. Доза: ланени зејтин меша се с једнаким делом воде од
           гаше-нога  креча,  и  пером  маже  опекотина;  или  се  у  њу  умаче  платно  којим  се
           покрива црвенило или рана. Најсигурнији лек! Пликове треба отворити.



              з. КУПУС



              Школованим лудима јежи се кожа кад виде неког сељака да је на рану од
              посекотине, опекотине, убоја итд. прилепио ку-пусов дист. То им изгледа
              тако  грубо,  просто  па  и  прљаво!  Али  купус  као  спољни  лек  постоји  од
              давнина. Као лек нису га изми-слили ни наши ни, нпр., француски селаци,
              јер га свет свуда при-мењује.
                  Римљанин  Катон  Старији  препоручивао  је  његову  примену  код

              избијања  рана  по  лицу (вероватно  русе, „фирцигера"),  рана  по  телу,
              посекотина итд., а тако исто и код реуматизма.
                  Овоме „простачком"  леку  повраћена  је  част  тиме  што  је  др  Бланк
              доказивао да купусово лишће има особину да привлачи и упија сваки рћав
              сок из тела . И др Дифур га је примењивао у лечењу рана на нози услед
              про-ширених вена.
                  Али  савремена  медицина  је  ипак  учинила  неке  допуне  и  усавршила
              примену купусовог лишћа, и то у овом смислу:
                  Најпре се лист опере — и онда се маказама исеку велике жиле на листу
              и лист се изравна и изглача округлим предметом:
                  оклагијом или округлом боцом, али тако да се не изгњечи, већ да остане
              свуда  раван —  подједнак.  Затим  се  лист  ставља  у  борну  воду (раствор
              борне киселине, која се купи у апотеци, у сразме-ри 3 грама на 100 грама
              прокључале  воде)  да  кисне  неколико  ча-сова (три).  После  тога  времена
              кожа  пострадалог  се  затегне  мало  и  лист  залепи  на  рану  тако  да  је  целу
              покрије.  Преко  листа  се  мет-не  слој  чисте  газе  или  неколико  слојева
              памучног платна, фла-нела, или чисте крпице (прокуване и осушене) и то
              се све веже завојем, умерено — да не стеже много — од стопала навише.
   388   389   390   391   392   393   394   395   396   397   398