Page 474 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

За тај ред луди предлажем назив билобери.

0 БИЉОБЕРИМА

И тако, не гледајући на сав наш развој, биљоберско питање тек има и треба да
се реши и учврсти.

Ко продаје код нас у народу лековито биље? Неке бабе, неумивене жене,
старци. Како га продају? У котарицама на пи-јаци или у неким сандучићима,
натрпаним без реда, где је све биље испретурано, ко зна кад брано, чак и несушено,
изложено прашини и превртању многих руку. Реч није овде о великопро-
давницама, већ о оним ситним.

Нека нико не мисли да сам ја ту реч буквално измислио, још мање скбвао. У мом
родном крају, летњи Св. Јован, Ивањдан (24. јуна по старом календару), звао се Св.
Иван или Св. Јован Биљобер. Тог дана се код нас брало цвеће, лековито и
.нелековито, плели се венци, китиле куће итд. Шта је природније и шта биље
одговара духу нашег језика него да за скуплаче лековитог биља узмемо назив
„биљобер"?. Реч „травар", која је служила за подсмех, не одговара правом стању
посла. „Травар" може продавати траву и травке, али билобер је познавалац
лековитог биља, уопште лековитог материјала који дају биљке, и он већ иступа као
квалификовано лиџе за скупљаље тог лековитог биља.

Људи који се тиме занимају — ако не рачунате ону хајдучку траву, жути раван,
кичицу, пелен или кантарион — имају огра-ничено знање о деловању билака које
продају. Њима је главно— зарада. Они ће вам хвалити своју биљку као да од ње
може жена и да роди и да не роди, како им кад затреба. Још их нико не
контролише, нико их не може контролисати. Није ми позна-то да њихово занимање
спада у област брига и контроле Министарства народног здравља? А сумњам да је
когод тамо и водио рачуна о тој професији која има велик и важан однос према
народном здрављу када се узме у обзир цела земља. Отуда закон и власти гоне само
надрилекаре. Лекари, са своје стране, гоне такоће надрилекаре, и никако да их
похватају.

Али надрилекарство уопште, а и надрилекарство у области лечења билем не
истреблује се полицијским гоњењем. Јер ако неком болеснику помаже облог од
топлог катрана стављен на реуматично и отекло колено — а за то је чуо од свог
суседа или од надрилекара — никакви разлози неће га убедити да није био у право
што је послушао надрилекара или суседа, ма ко лико њему, надрилекару, платио.
Надрилекарство је само природна појава и последица непросвећености народа, и
ништа више. За овим'тек долазе други разлози.

Просветимо народ, и н»ему неће бити потребни надрилекари.

Пре првог светског рата наше су власти гониле неког тра-вара који је по
Београду трговао травама. И лекари су помагали то гоњегђе. И данас му се смеју.