Page 475 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

После сам увидео, а данас још више, колико је то било погрешно. Уместо да су
лекари из дана у дан,просвећивали народ у погледу деловања лековитог биља и
научно разлагали шта која биљка може учинити, а шта не— они су, занети новом
факултетском терапијом и фасцинира-ни индустријским лековима, сматрали за
понижење да се за-нимају том материјом и оставили су бојно поље једном не-
стручном човеку и једном шерету да лече јавно и тајно многобројни свет. Недавно

је умро у Београду један од тих трговаца, који је продавао куване
чајеве.Потцењивала се у нашој простој средини терапија биљем, иако је паметни
луди никада нису напуштали.У ствари, доста би било да који наш лекар од
ауторитета напише књигу, као што је на пример ова моја, па да многи травари
нестану, или бар они главни који се праве важни! Књига др Саве Петровића била је
одлична. А од необразованих надри-лекара свет се неће моћи никад ослободити.

Тенденција и слабост нашег образованог и научног света да се брзо покори новоме
нигде се није тако јасно исполила као што се испољила у нашој фармакопеји из
1908. године (лекови и прописи за њихову чистоћу, спремање и количину која се
сме узети наједанпут). Из саме те књиге, која је требало да буде нешто ново, види
се колико је она уска и скучена, а све због тога што је огроман број лекова од
лековитог биља, који су се налазили у ранијој фармакопеји из 1880, био избачен (с
осталим лековима више од 2!4 стране самих назива) и мећу њима су избачени били
и лекови који су у париској академији сматрани као специфични.

Они су се код нас сматрали као преживеле дроге. Као да у медицини има нечег што
је преживело! Има нешто што је усавршено, али преживелог има мало, ако
изузмемо нечистоћу. Задатак наш није да у овој књизи полемишемо, а и простор
нам не допушта да набрајамо све биљне лекрве који су онда били жртвовани моди
и времену. Сад су они већином оживели и код нас, јер никад нису ни умрли у
другом свету.

Треба просвећивати наш свет и спремати нови ред бил>о-бера. Да би наша јавност
а и законоДавна тела били упознати с тим питањем, сматрамо за потребно да овде
изнесемо какав је положај билобера у Француској и каква су тамо њихова права и
дужности. На основу тих података могао би се и код нас у ту сврху увести известан
закон.

Др Батестини у, од 10. септембра 1927, изно-си како је регулисано биљоберство у
Француској, а др Рекли у својој књизи износи закон по коме се тамо стичу права да
неко буде биљобер.Из објашњења др Батестинија и др РеклиЈа излази
следеће:Нико не мже да врши то занимање ако није пре тога био подвргнут испиту
у једној од виших школа за фармацију:ла. познаје тачно лековите биљке, а потом се
са сведочанством да ., је способан за тај рад пријави општини где мисли да
радиТај законски пропис потиче још из доба револуције, наиме ОА 21. жерминала
XI године и уредбе од 25. термидора године XII (тј. 11. априла 1803. и 13. августа
1805. године). Тим се заковом тражило не само познавање биљака већ и знање како
да се ове суше и чувају.Услови за добијање сведочанства (или дипломе) за
биљоберство били су двојаки: 1) за биљобере прве класе и 2) за бил.обере друге
класе. Прва класа имала је право да ради по делој земљи, а друга само у оном
округу (департману) у који јје била примљена. Тако су нпр. биљобери друге класе,
који су добили сведочанство од школе за фармацију у Паризу, имали право да се