Page 53 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Дивљи купус

Давати од 40 до 60 капи у неком грудном чају, 4—5 пута дневно.
То је биљка-коров, са слободно развијеним гранчицама, боје сиво-зелене, при
трљању непријатно мирише. Лишће јако исечено, рецкасто. Цветови приметно

велики, жути као лимун, кад прецветају као кожа мрки. Махуне су му као цвеће у
грозду. Семе ситно, многобројно, у два реда. Припада роду репица и купуса. Расте

по камењарима и песку, а цвета од маја до октобра. Др Јосип Панчић налазио је ову
биљку крај Ибра близу Краљева (др С. П.).

7. ДОБРИЧИЦА

Самобајка, добричавка. — Биљка која је пре играла важну улогу као лек против
јектике и крварења из плућа (сок њен помешан с млеком) и рањавих стања у
плућима. Али је данас једно поуздано: она повољно делује на органе за дисање дра-
жећи их на искашљаваље и избацивање оне слузи која се у бронхијама непотребно
задржава. Према томе, корисна је код хроничних бронхитиса с много шлајма.
Делује својим уљем, смоластом материјом, као и слузастом материјом која најпре
слади, а затим. пали уста. Њено дејство је слично дејству изопа (Леклерк, др С.
Петровић). Код Ернеста Мајера она се наводи на осам места, чак и у дечењу
нервних и полних болести.

Даје се као чај, 5—6 грама на 200 грама воде, али је бол>е д да се употреби
као сок од свеже биљке, онако сиров, у дози од 30 до 50 грама; или као сируп, пола
сока и пола шећера, у дози од 40 до 80 грама дневно.
Леклерк се хвали да је добио добре резултате код хронич-ног бронхитиса и