Page 56 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 56

Гарније,  Ваније  и  Мадаус),  тифуса  и  паратифуса  и  других  стомачних  грозница.
          Вреди  забележити  да  на  овој,  још  из  старине  познатој  лековитој  бил>ци  нису
          наћени никакви паразити: претпоставља се да не могу на њој опстати због велике
          количине горчине коју она садржи.

          Да објаснимо овде само начин њеног деловања на плућа:

          „На  основу  разних  посматрања  може  се  закључити  да  овај  лек  мења  сам  састав
          слузокоже,  раздвајајући  слуз  и  убијајући  бациле  на  слузокожи,  те  тако  помаже
          њеном избацивању. За-хваљујући њој нема застоја шлајма у плућима, а с тим уједно
          престаје и кашаљ. Њено деловање може се упоредити са делова-њем терпнна (лека
          изваћеног из терпентина). Чак је и боља од овога, јер не делује тако брутадно и не
          суши  сдузокожу,  већ  чини  то  што  би  се  могдо  назвати  чишћење  метлом.  Према
          томе, не треба се бојати да ће она у дози која се даје моћи да иза-зове бидо какво
          запалење  или  какав  надражај.  Поред  тога,  како  ова  биљка  не  шкоди  варењу  и
          односи се према стомаку као активна горчина — она знатно помаже и изазивању
          апетита" (Леклерк).
          . Цветови су збијени у гомилице без петељака, с изгледом непрекидног класа. Цела
          биљка може достићи висину до 1/2 метра. Очајница, као што понегде и само име
          показује („смрдуша") има јак мирис („на мошус"), укуса је лутог и горког. Цвета од
          јула до септембра.

          Поточарка,  резаница. —  Ова  биљка  заслужује  велику  пажњу;  прво,  што  се  може
          корисно да употреби код грудних боле-сти, чак и код туберкулозе; друго, што се
          може употребити и код шећерне болести, о чему ће бити говора у делу о болестнма
          размене материје у телу. Због тога се употребљава ради чишћења крви у пролеће.

          Сок  од  ове  биљке  у  количини  од 60  до 150  грама  дневно  у  хладној  супи (баш  у
          хладној, јер у врућој испаре летећи састојци које она садржи у себи) повољно утиче
          и мења стање код хро-ничног бронхитиса с много густог сдузаво-гнојног шлајма.
          Сок  се  добија  од  свеже  биљке  или  се  сама  бил>ка  једе  сирова.  Од 275  грама
          истуцане  и  исцећене  биљке  добија  се  око 190  грама  сока.  Али  је  најзгодније
          припремити чај у дози од 6 грама ове биљке на шољу клучале воде, с тим да чај
          кисне 20 минута. Тре-ба пити 2—3 шоље дневно.

          Угас  садржи  у  себи  једну  горку  материју,  гвожће,  фосфор,  јод  и  разне  друге
                    1
          састојке , и њима дедује. У најновије време у угасу је констатован и витамин Е.
          Још стари лекари, као Хипократ, Диоскорид и др., употребљавали су ову биљку као
          средство  за  избацивање  шлајма  код  хроничних  катара  плућа,  код  промуклости
          певача, болова у гуши и гркљану беседника, глумаца и професора и др.



              1  „Рафанолид, један гликозид — гликонастурцин, који ферменти (пгго се налазе
          у  овој  билци)  удвостручавају  у  гликозу  и  сеневол,  есенцију  с  јаким  мирисом
          слачице." Ова анализа свакако није за нестручне читаоце, али је наводим да се види
          важност овог лека.
          Она  спада  у  фамилију  крсташица  које  све  садрже  зејтине (сумпорно-азотне)  и  у
          стању  су  да  повољно  измене  лучење  слузи  у  бронхијама,  чак  и  густог,  слузаво-
          гнојног (Леклерк).
          Напомена. — Болесници код којих се после краћег или ду-жег примања овог лека
          случајно појаве болови у мокраћној бе-
   51   52   53   54   55   56   57   58   59   60   61