Page 56 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Гарније, Ваније и Мадаус), тифуса и паратифуса и других стомачних грозница.
Вреди забележити да на овој, још из старине познатој лековитој бил>ци нису
наћени никакви паразити: претпоставља се да не могу на њој опстати због велике
количине горчине коју она садржи.

Да објаснимо овде само начин њеног деловања на плућа:

„На основу разних посматрања може се закључити да овај лек мења сам састав
слузокоже, раздвајајући слуз и убијајући бациле на слузокожи, те тако помаже
њеном избацивању. За-хваљујући њој нема застоја шлајма у плућима, а с тим уједно
престаје и кашаљ. Њено деловање може се упоредити са делова-њем терпнна (лека
изваћеног из терпентина). Чак је и боља од овога, јер не делује тако брутадно и не
суши сдузокожу, већ чини то што би се могдо назвати чишћење метлом. Према
томе, не треба се бојати да ће она у дози која се даје моћи да иза-зове бидо какво
запалење или какав надражај. Поред тога, како ова биљка не шкоди варењу и
односи се према стомаку као активна горчина — она знатно помаже и изазивању
апетита" (Леклерк).
. Цветови су збијени у гомилице без петељака, с изгледом непрекидног класа. Цела
биљка може достићи висину до 1/2 метра. Очајница, као што понегде и само име
показује („смрдуша") има јак мирис („на мошус"), укуса је лутог и горког. Цвета од
јула до септембра.

Поточарка, резаница. — Ова биљка заслужује велику пажњу; прво, што се може
корисно да употреби код грудних боле-сти, чак и код туберкулозе; друго, што се
може употребити и код шећерне болести, о чему ће бити говора у делу о болестнма
размене материје у телу. Због тога се употребљава ради чишћења крви у пролеће.

Сок од ове биљке у количини од 60 до 150 грама дневно у хладној супи (баш у
хладној, јер у врућој испаре летећи састојци које она садржи у себи) повољно утиче
и мења стање код хро-ничног бронхитиса с много густог сдузаво-гнојног шлајма.
Сок се добија од свеже биљке или се сама бил>ка једе сирова. Од 275 грама
истуцане и исцећене биљке добија се око 190 грама сока. Али је најзгодније
припремити чај у дози од 6 грама ове биљке на шољу клучале воде, с тим да чај
кисне 20 минута. Тре-ба пити 2—3 шоље дневно.

Угас садржи у себи једну горку материју, гвожће, фосфор, јод и разне друге
1
састојке , и њима дедује. У најновије време у угасу је констатован и витамин Е.
Још стари лекари, као Хипократ, Диоскорид и др., употребљавали су ову биљку као
средство за избацивање шлајма код хроничних катара плућа, код промуклости
певача, болова у гуши и гркљану беседника, глумаца и професора и др.

1 „Рафанолид, један гликозид — гликонастурцин, који ферменти (пгго се налазе
у овој билци) удвостручавају у гликозу и сеневол, есенцију с јаким мирисом
слачице." Ова анализа свакако није за нестручне читаоце, али је наводим да се види
важност овог лека.
Она спада у фамилију крсташица које све садрже зејтине (сумпорно-азотне) и у
стању су да повољно измене лучење слузи у бронхијама, чак и густог, слузаво-
гнојног (Леклерк).
Напомена. — Болесници код којих се после краћег или ду-жег примања овог лека
случајно појаве болови у мокраћној бе-