Page 57 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Угас

шици нека" знају да је то последица овога лека. То су приметили како стари тако и
савремени лекари (Аристофан, Бленд, Леклерк, Бримето).
Ова биљка је дуговечна. Расте поред река, по потоцима, јасно је зелена, често пузи
и из стабла пушта корење, али кад плива по води, може живети и размножавати се
без додира са земљом. Стабло може да до-стигне 2,5 метра дужине, па и три. Лишће
је меснато, има га и под водом

н изнад воде. Цветови су у грозду, на дугачким дршкама, бели, налик на цветове
репице или купуса. Зато се негује поред текућих (не стајаћих) вода, па и у
нарочитим базенима као салата за јело. Стабљике које још нису цветале боље су
него процветале, јер су мање љуте.
„Цветови ове биљке, даље, садрже мед и због тога их јако посећују пчеле. Грана
коју бисмо метнули у слатку текућу воду живи врло добро и убрзо пушта корење
којим се прихвата" (А. Сатив).

13. ШАФРАН

Јесењи шафран. — 0 овој биљци говорићемо подробније у оделку о женским
болестима. Овде је наводимо само стога што се и она примењује код плућних
болести. Др Лијежоа, по Леклерку, који је имао често прилике да је примењује код
хроничног бронхитиса, сматра да њен главни састојак, ароматична есен-ција, при
пролазу кроз плућа стишава кашаљ на тај начин што опија завршетке нерава у
уским мехурастим бронхијама.