Page 60 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

1/2 за децу до 12 година, итд.

„Наркотична (успављујућа) особина дивље салате позната је била и старим
лекарима. Хипократ, Целзије, Галије и други ле-кари употребљавали су је као лек.
Стари Римлани имали су оби-чај да је увече једу повише, кад су желели да боље
спавају. Стари су такоће мислили да она слаби органе за плоћење" (др С. Пе-
тровић). Она стишава велику похотљивост. Течан екстракт упо-треблава се (2—3
кашичице дневно) за испирање код жена.
Као свеже зеље употребљава се и баштенска салата и у тзв. пролетњим лечењима
ради прочишћавања крви у већим количинама, упоредо с одговарајућом лакшом
дијетом, с употребом сокова од воћа или са чајевима од лековитих биља-ка. 0 томе
види подробније главу „Опште болести организма".
Салата је толико позната биљка да је, мислим, непотребно да се надугачко описује.
Једногодишња је биљка. њене стаблике су усправљене, глатке и гранате, цветови су
порећани у гроздове. Сеје се по баштама.

16. МИРТА

Мирта (murtus comunus)

Уз ове лековите биљке могу се навести и друге са истим ИЛИ слабијим дејством.
Мећу њима је најбољег дејства и најчешће помињана коњеда — о којој се говори у
одељку о заразним болестима. Поменућемо још једну биљку: Расте близу
Средоземља, као жбун; садржи есенцију миртол и добру дозу танина. Миртол се
може употребити ректално: у чепићима по 0,25—0,5 грама. Иначе се мирта може
узимати као чај (15:1000), као течан екстракт (0,20—0,6 грама) и као тинктура (2—4
грама), и то код оболења плућа и мокраћно--полних органа.

ТРУЛЕЖ И ТРУЛЕЊЕ У ПЛУЋИМА ПЛУЋНА ГАНГРЕНА

БЕЛИ ЛУК
Алиум саставум