Page 85 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

унапред изложени зарази: довоља је најмања количина тубер-кулозних бацила

која би ушла у такве организме па да се у њи-иа развије права туберкулоза.
Другу врсту чине тзв. стања претуберкулозе. Ослабели ор-ганизми услед других,

претходних, акутних или дуготрајних болести, нарочито после гушобоље и отока
жлезда на врату и поред великих бронхија у предсрћу, услед обољења плућа по-
сле заразних болести: ситних богин.а, грипа. грипозног запаљење плућа,

запаљења плућне марамице, дуготрајних плућних катара итд., постају лако
туберкулозни ако се не извуку из таквог стања и не ојачају на време.
Туберкулозне клице, као семе ба-чево на узорану њиву, хватају брзо корен,

размножавају се, одомаће се снажно и на крају крајева превладају и испоље се
најчешће као плућна туберкулоза. Или су такви организми већ, мање или више,
раније били засејани претуберкулозним семеном (разне скрофулозе, обољења

костију, плућних врхова итд.). Та постојећа зараза није још у стањуда надјача
отпор органи-зма: он се бори, отима, каткад дуго одржава равнотежу. Али је
ДОВОЉАН само прилив нових бацила однекуд, или узастопни —осев бацила, ма и

у малим количинама, па да се организам розболи од туберкулозе и распламте све
последице болести: то де онла већ јасна туберкулоза. Али и у том случају ствар
није жена, јер не подлегну сви људи који оболе од туберкуло-ж, Већина се ипак

спасе: боља нега, боља исхрана, одмор и она друга средства за лечење учине да се
болест на крају заустави, ограничи, па и сасвим угуши. V многим случајевима

остнтне се да се болест развуче, „остари", и да се учини дуго-трајном. И само у
оним „осућеним" случајевима, крјих, сразмерно броју нападнутих, нема много —
људи засада не могу ништа учинити.

Главно је запамтита да болесници не треба никад да очајајавају. Многобројна су
средства која помажу. Никад не треба губити наду, јер туберкулоза је, истина,
опака болест, али је и људски организам жилав. Жилави су, дакле, и такви
болесници. те кад примене средства која им се пружају, имају разлога да се
надају, у најмању руку, дугом животу, а често и потпуном оздрављењу.
Зато нека болесници с пажњом проуче лекове које им пре-поручују, те да их
заједно с онима које им препоручују и ле-кари и из апотеке, и уз припомоћ других
физичких начина лече-ња, искористе најповол>није у згодан час и у одрећеном
циљу.
Стога њих ради у даљем излагању понављамо и додајемо опис оних биљака које
на целокупни развој плућне болести имају највеће деловање, па према томе
заслужују пажњу и најширу примену. Према резултатима које су у лечењу
туберкулозе постигли најстручнији лекари, можемо рећи да се савремено лечење
ове болести састоји у истовременој примени трију лекова: изони-азида, „пас"-а и
стрептомицина. Мећутим, не треба одбацити друга помоћна средства. Ту
првенствено треба поменути арсе-ник, фосфор, мале дозе стрихнина и материје
које садрже при-родни танин, тј. танин у биљкама. По тврбењу многих познатих
аутора (у првом реду проф. Киса), под утицајем танина оболела места зарашћују,
стварајући препреку даљем раселавању ту-беркулозних клица по телу. Танин
помаже исушивање слузо-коже, смањује запаљења око туберкулозних огњишта,