Page 86 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

што се окончава оздрављењем. Стога треба јачати организам и оболела ткива
свим расположивим средствима. Таква су, на пример:
кипарис, храстова и кининова кора, и многи чајеви или вина из коре и средина
које садрже лековите супстанције.

Средства која помажу избацивање испљувка, угишавање кашља, итд.

1. ДИВИЗМА

Говорено је о овоме леку код бронхитиса (акутног, хроничног и старачког), па
због појединости упућујемо читаоца да пре-гледа те одељке. Овде износимо
следећи факт:
Цвеће ове биљке, свеже убрано и скувано у млеку, има исто деловање као што
га има рибљи зејтин или руски кумис (заквашено млеко од степских кобила). Тако
тврди енглески лекар Квинлен, и немамо разлога да запостављамо овај тако прост
и сваком доступан лек. Доза је: 10 грама сувог. цвета на литар млека. Млеко се
мора процедити кроз платно, јер на цвету има мал>а које би иначе изазвале
голицање у грлу. Цвет се суши у сенци да не би поцрнео.

2. ИСЛАНДСКА МАХОВИНА

Штитарка. — Најбоље је купити је у апотеци. Врло је добар лек против кашља,
плувања крви и кад се подозрева да има рана у плућима. Болесници се сами често
жале „као да имају рану у плућима", што у ствари и бива.
Ова биљка спада у групу „шлајмлифераната" (Е. Мајер), тј. делује нежно,
умањује надражаје на кашаљ. Лек се спрема на овај начин: у литар воде спусти се
10 гра-ми маховине и све се стави на ватру. Кад прокључа, вода 6е од-лије да би
се избацида горчина. Остатак се испере хдадном во-ЈЦМС и наново кува у литру
воде. То кување треба да траје пола часа. Пије се шолицама као кафа или Као
салеп. Кувана с мле-ком, без горчине, ова маховина је хранљива: појачава
апетит.Али је више научника нашло да је исландска маховина врло жорисна кад
се не лишава своје горчине, јер онда добро делуј.е
•ротив повраћања или против кашља с повраћањем, с боловима у глави
(мигренама), боловима у области јетре (црне џигери-ие) итд.

У овим случајевима најбоље је применити алкохолну тинк-тчгрт у дози по 50—60
капи дневно, а на 2 часа по 10 капи у шло воде и пре јела (Леклерк).
" Иако се зове „исландска", ову маховину др Сава Петровић описује у свом делу и
наводи јој име „штитарка" — што значи да.она расте и код нас. Он каже: „Расте
по присојним странама виших брда, и то на земљи, по стенама итд.

Ова маховнна нема ни корена, ни стабла, ни лишћа, већ све то расте уједно,
састављено, и то на корену другог биља. „Лишће" изгледа као нека опна, која је
разграната, пљосната, усправна и подељена на кришке, на врху раширена и
затупаста, боје маслинасте или кестењасте. Има нарочито плодоносних делова
који су светломрке боје.
„Исландска маховина нема мириса, а укуса је горког. Ис-ландска маховина
употребљава се за храну на острву Исланду (на крајњем северу), пошто се