Page 87 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

кувањем очисти од горке мате-рије. У том стању даје се и за дек против пролива и
поремећаја органа за варење, као што се даје салеп и скроб.

Но у лекарству се даје са својом горком материјом, и то као средство које
ојачава, а нарочитд као лек од разних боле-сти плућа (курзив је мој) па и од
јектике" (др С. Петровић), Тако се сматрало онда, па се то потврћује и данас.
Згодно је примати је у овој мешавини, која има предност што даје меку
столицу:
1) (морач, дивл.а мироћија), 2) (исландски лишај), 3) (караген) и 4) (корен од
слеза) — све по 25 грама. Узима се по једна кашика на шољу воде — то се
прокува и пије вруће.

Бели оман, велики корен, обратиш, питоми оман, велико зеље, вели корен. —
Савремени научници потврдили су мишљење старих лекара да ова биљка
ублажава кашаљ и да чисти плућа од штетних испљувака. Па и наш народ зна за
овај лек. И кад би-сте потражили од које наше „биљобере" на пијаци да вам да
какав грудни лек, она би вам мећу првим понудила овај корен. Према једном од
медицинских ауторитета, лекови справ-А.ени од ове билке не дају да се множе
туберкулозни бацили, задржавају њихов раст, чак их и убијају. У најмању руку,
она може да ублажи кашаљ, да утиша грчеве у душнику и у брон-хнјама, који су
узрок отежаном дисању, као и да измени састав нсплувка. Чистећи и сушећи
путеве за дисање, она спречава и размножавање бацила — клица. Измећу осталих
састојака, у корену има и оманске камфоре назване хеленин. Проф. Ренон, чувени
париски научник, употребљавао је врло мале дозе ове бил»ке против кашља
грудних болесника, па и туберкулозних (само по 0,06 грама корена дневно — доза
равна средњој дози кодеинског прашка), и уверавао да она има моћи и да јача
опште стање таквих болесника.
С таквом препоруком само ове биљке — ко може порицати звачај и деловање тзв.

„народних" лекова, кад су они у исто Бреме и факултетски? Ове биљке, белог
омана, има свуда, и у низини и у високим брлима. За лек треба узимати ону што
расте по брдима, и то №ен корен. Овај корен, каже Леклерк, може бити примењен
с успехом у случају ма и најмањих тешкоћа, као што је катарални брон-хитис са
сталним кашљем и обилним испл»увцима који долази восле грипа.

Па како код грудних болести, услед случајних назеба итд., често долази до
погоршања, да кажемо подлућивања болести
бели оман може служити двојако: да чисти плућа и помаже умаљивању бацила, и
да утишава голицање у грлу и у душнику.
Примењује се као чај у дози 10—15 грама корена на 1/2 литра кључале.воде. То се
после налије у добро испрану бочицу, која се лобро запуши и онда се из ње даје
више пута дневно по 1—2 капике. ЦАИ се употребљава као тинктура у дози од 2 до
5 грака дневно (до 100 капи). Инхалације (удисање паре) од кључале воде, којој се
додаје по једна кашичица те тинктуре, дале ст Аеклерку добре резултате кад их је
саветовао болесницима с хроничним обољењем душника.

Добар лек од ове биљке добија се на тај начин што се 80 (фома омановог корена
држи у литру јаког јужног, нпр. тиквеимг прног вина. То се после пије, по 20—50
грама дневно (пре-