Page 100 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 100

Tesla, portret među maskama

         -  Dvije ličke vojvode.
         Treći,  mršav  šesnaestogodišnjak,  pružio  je  pronalazaču  ruku  i
      prošaptao:
         -  Stevan Prostran.
          Brodska sirena je zaurlala.  Luka se udaljila i postala plava maketa.
      Putnike je prskao vodeni prah. Oni su bacali ogriske voća galebovima.
         -  Odakle si? -  upitao je Tesla Stevana, brišući lice.
         -  Iz Rastičeva.
         Teslin izraz se nije promenio.
         -  Kod Velike Popine -  objasnio je mladić.
         -  Ne znam -  rekao je Tesla. -  Moj otac bi znao.
          Upitao je Ličane šta će raditi u Americi.
         -  Što i drugi -  rekli su Baćić i Cvrkotić.
          Jedino je Stevan Prostran izgledao pogružen. On je ispričao priču o
      nekakvom Ličaninu koji se iskrcao u njujorškoj luci. Kako se iskrcao tako
      se sneveselio.
         -  Đe je sjeo tu je i ostao -  pričao je mladić čudeći se. -  Neko vrijeme
      su mu naši pomagali, a poslije otišli svojim putem. A onaj, đe je u luci sjeo
      tu je i umro. Tako ću ti možda i ja-završavao je melanholično Prostran.
         -  Nećeš, Stevo -  zagrlili su ga drugovi.
          Stevan je nepoverljivo mahao glavom.
          U njegove uši su šaptali strah i nada. U šta da veruje? S jedne strane,
      crni rudnici i urlajuće peći pretili su da popiju njegov život. S druge stra-
      ne,  sjale su zlatne mogućnosti bogatstva. Svetlooki mršavko se najposle
      osokolio i pričao Baćiću, Cvrkotiću i Tesli o svojim velikim planovima. U
      Americi  će ostati jedno pet do sedam godina.  Onda  će zemlju kupiti u
      Lici.
         -  Zemlju nek rade braća -  ozario se Prostran kao dete -  a ja ću sebi
      otvoriti kafanu.
         -  Kako će ti se zvati kafana?
         -  „Kod Amerikanca”!  Cijeli dan  ću sjediti pred svojom kafanom i
      čitati novine -  Prostran prelista imaginarne novine. -  Narod će prolaziti i
      govoriti „dobar dan, gazda Stevo”. Nekom ću reći „dobar dan”, a nekom
      neću.
         -  A što vi idete u Ameriku? -  pitao je Tesla Baćića i Cvrkotića.
         -  Čitavo selo ima jedan češalj -  potmulo se nasmejao Cvrkotić.



                                                             103
   95   96   97   98   99   100   101   102   103   104   105