Page 103 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Vladimir Pištalo
Pošao mladić u svet da traži Istinu. Tražiojepreko sedam gora i sedam
mora. Pitao je sunce, pitao je mesecs pitao je vetrove. Troje je gvozdenih cipe-
la iscepao i najposleje našao.
Istina beše stara i ružna.
Mladićje ostao sa Istinom trigodine. Ona gaje naučila mnogim stvari-
ma. Došloje vreme da se rastanu. Na rastanku, Istinagaje upitala:
- Hoćeš li da učiniš nešto za mcne?
- Hoću - obećaoje mladić.
- Kad se vratiš među Ijude i kad tepitaju o meni, reci im da sam mlada
i lepa.
Tamo sobarice imaju sobarice

Dan pre dolaska pojavila su se jata morskih lastavica.
- I galebovi su se vratili - uskoro je uzviknuo neko.
Najposle su ugledali luku. Pred njima je bilo hiljade dimova. Hiljade
krovova. Pred smiraj stvari su na sunčevu svetlost odgovorile unu-
trašnjom svetlošću. Najlepše su se ozarile zgrade od crvene cigle. Pri po-
gledu na luku utihnuli su vavilonski jezici i esperanto - plač dece.
Seširi i marame na palubi su se digli da to vide. Svaki seljak je bio ep-
ski heroj, svaki je bio Eneja. Američki vetar im je liznuo lica. Vetar je nad
glavama nosio galebove.
Granitna lica Baćića i Cvrkotića i uplašeno lice Stevanovo zajedno
su gledala sure konture Menhetna. Svetski narod je zurio u Ameriku. Zu-
rili su oni koje neko čeka i koje niko ne čeka, oni koji će se vratiti i oni koji
nikad neće.
- Isuse i Marijo, gde smo mi? - šapnula je neka žena.
Vašljivi narod je mirisao na selo. Narod je bio uplašen a hrabar. Na-
rod je žudeo za onim čega se bojao.
Menhetn!
Tamo ujak Žil spava na madracu i svaki dan jede meso i beli hleb,
baš kao milioneri. Tamo ništa nije isto, majko. Tamo ništa nije isto, oče.
Tamo pucaju leđa od rada. Tamo i sobarice imaju sobarice.
Menhetn su gledale najtužnije oči, u njima nada i zebnja. I bespo-
moćnost: ovo je preveliko. Ovo je sudbina.

106