Page 102 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 102
Tesla, portret među maskama
tovalo najviše francuskih Alzašana. Dve svetlooke žene su gledale u
daljinu. One su putovale nepoznatim verenicima. Baćić je u njibovom
prisustvu vrteo brk. Prostran je gledao uplašenim očima, čas oduševljen
američkom budućnošću, čas užasnut njome. Putnici su se molili bogovi-
ma jučerašnjice da im pomognu i sutra u Americi. Grupa Baskijaca je
dežurala nad svojim zavežljajima. Bili su tu neki Italijani iz Nice i čak ne-
koliko porodica poljskih Jevreja. „Skitnice koje svoje živote bacaju kao
kocke”, tako je Polifem nazvao Odiseja i njegove prijatelje.
Kakoje počelo?
Trećeg dana, kiša je prestala, ali je vetar besneo. Brod se propinjao i
treskao sa valova. Mnogo ljudi je povraćalo. Zadah u potpalublju je ubi-
jao. Mornari su gonili seljake napolje gde je vetar rezao uši. Ipak, neko je
izvadio harmoniku veliku kao dlan. Pratio ga je svirač na češlju. Tesla je
pomislio da će zasvirati setnu pesmu, u kojoj je sve izgubljeno unapred i
zauvek. Zasvirali su veselu. Pete igrača počele su da kucaju po daskama.
Neke žene su zapevale pačjim glasovima. Putnici su zaigrali na vetru.
Baćić i Cvrkotić nisu igrali, ali su sukali brkove u blizini Alzašanki koje su
putovale nepoznatim verenicima. Ove su obarale pogled. Mornari su ke-
zili zube i vrteli se oko žena. Divlji mornari su bili prosci za svaku za-
brađenu Penelopu. Jedan je dohvatio Alzašanku oko struka. Baćić ga je
gurnuo. Sadivljim osmesima pritrčalo je još mornara. Veliko je zadovolj-
stvo mlatiti nemoćnu rulju. Ovoga puta nije bilo tako.
- Udri!
- Drž’!
Na brodu je nastala opšta tuča. Nekoliko noseva je slomljeno. Posle
tuče kapetan Rua nije zvao Teslu na ručak.
Istina
Gomila je praznooko zurila u vrtoglavo nebo sa belom rupom u
pravcu Amerike. Mnoštvo kačketa i marama se zbog nečega iskupilo na
palubi. Posle uvodnog iskašljavanja hromi Baskijac im je ispričao priču
koja pripada svim narodima, staru priču o istini:
105