Page 117 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 117
36.
Nema
Tesline sijalice ,,bez škiljenja i siktanja” osvetlile su gradić Rehvan u
Nju Džersiju.
Paklena krda senki oterana su iz grada.
Pod električnim svetlom, građani su pevali, igrali i lebdeli.
- Čestitamo! - govorili su mu hladnooki finansijer Robert Lejn i nje-
gov debeli partner Vajl.
- Sve je ovo lepo - zahvalio im se Tesla pevušećim glasom, i stidljivo
osmehnut. - Ali kad ćemo preći na pravu svar?
- A koja je to prava stvar?
Teslin glas se uozbiljio:
- Proizvođnju mojih motora naizmenične struje!
Vajl i Lejn su se prijateljski zakikotali. Tesla je ponovio svoj pređlog i
opet uživao u cvrkutu njihovog smeha. A kad je treći put pomenuo mo-
tore, u poštanskom sandučetu našao je lepu potvrdu-priznanje, sličnu
diplomi, ispisanu goticom.
Da!
Taj sertifikat je mogao uramiti.
Ne!
Njime nije mogao platiti račune.
Posle celodnevnog razmišljanja, Tesli je svanulo:
- Mene su istisnuli iz sopstvene kompanije.
Morao je da napusti kuću sa vrtom. Stvari su otišle u skladište.
Pristao je da bude tehnički crtač, ali posla nije bilo.
- Samo za nedelju dana - odgovarali su mu.
Posle je čuo:
- Možda za dva dana.
I konačno:
- Nema.
121