Page 172 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 172

Vladimir Pištalo

         Šta se  sred najburnijeg veselja dešavalo sa dušom,  koja je ronila u
     gustom rastvaranju i tminama ispod svesti? Šta je bilo sa dušom koja je
     dubinska riba?
         Odjednom je primetio da se znoji. Nešto negde nije bilo u redu. Baš
     sad.
         Brzina je pretvarala prijatelje u poznanike, a poznanike u... duhove.
     I on se pitao da li će iko ostati stvaran?
         -  Gde je biblijski pakao? -  upitao se najednom. -  Gde?
         Vrlo  neprijatna  slutnja  obojila je  prizor  u  zeleno  i  igrače,  ionako
     groteskne, preobrazila u demone.
         Muzička lavina je padalanabledogTeslu i iskeženog D’Abronovala.
     Cure su vrištale! „Proždrljivica” La Goli je igrala sa svojim gumenim par-
     tnerom. Devojke su cimale podignutom nogom i padale u špagu.
         D’Abronoval je sijao. Podigao je lepu glavu sa štucovanim brkovima
     i bradom kao lastin rep.
         Tesla je gledao predstavu kao mačka kojoj su servirali salatu.
         -  Ovo je kakofonija -  mrštio se. -  Ovo je igra muva bez glave.
         -  A!  šta kažete? -  upitao ga je kolega po izlasku.
         -  Divno -  primetio je ozbiljno Tesla i, uz izvinjenje, zamolio novog
     prijatelja da ga odveze u hotel ,,De la Pe”.
         Gradska svetla su mu se premrežavala na trepavicama ali hladnoća
     je puzala uz kičmu i metalni ukus je zvonio u usnoj duplju. Na jedvite ja-
     de se pozdravio s D’Abronovalom a zatim zakoračo pod staklenu lepezu
     nad ulazom u hotel.
         -  Gospodine Tesla -  odjeknuo je u holu glas evnuha.
         -D a?
         Dečak rumen kao zec ga je pogledao sivim očima i predao mu tele-
     gram:

         Đuka na umoru. Dođi odmah.
         Ujak Pavle.











     176
   167   168   169   170   171   172   173   174   175   176   177