Page 176 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

55.

Ba-Bam

Vilejedu sjetne od bijeloga luka i žive dokle im život ne dosadi,
a kad im dosadi, one to sjeme odbace i tako bez bola umru.
Đuka Tesla

Ba-Bam!
Baba-Baba-Ba-Bam!
U glavi mu se nastavljao infernalni kankan. Sahrana je obavljena na
groblju Jasikovcu. Jasike su treptale i Nikoli je bilo muka.
Napolaje razumevao reči.
- Mi smo kao voda prolivena na zemlju koja se ne može povratiti -
mrmljao je jedan Đukin brat.
Nikola uopšte nije razumevao reči.
- I ja ću poći njoj a ona neće doći meni - čitao je drugi sveštenik.
Glasovi su se približavali i udaljavali. Kao vetar...
- . ..Kao vetar koji odlazi i ne vraća se - besedio je propovednik kroz
usta njegovog ujaka episkopa Petra.
Nikola je pola čaše rakije odsuoza dušu a polapopio. Umesto toplo-
te, tucani led mu se razlio po lcrvi. Strašnije od leda, strašnije od žaoke u
stomaku, strašnije od stajanja na humci bila je rnisao da je Đuka za života
bila sahranjena. Ceo život je radila od četiri ujutro do jedanaest uveče.
Pored slepe majke, Nikolina majka je rano udarila o gvozdena vrata. Na-
kon što je udarila o ta vrata, ona je bespogovorno zaključila:
- To je tako.
U zoru - kao da je sad vidi - Đuka je otresala mokre prste nad špore-
tom i kapljice su šištale na plotni.
Koru jabuke bi stavila na plotnu da zamiriše. Pre nego što se ukućani
probude, pre nego što veže celodnevnu maramu, ona se češljala. Vatra je
proplamsavala kroz vrata i šavove peći.

180