Page 173 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

54.

Jurnjava

Počela je trka sa smrću... Otkrio je da se njegov um pretvorio u ne-
snosni mehanički klavir. Kao što se mamurnom čini da mu se miris rakije
upio u dušu, tako je njemu u dušu ušao ritam kankana.
Prepoznavao je taj ritam u ritmu voza. Ruke su mu se tresle. Grudi
su mu se pretvorile u bubanj a srce u grlu nadjačavalo je zvuk točkova.
T očkovi su rešetali kroz dim. Od brzine, šume su se izdužile i slivale jedne
u druge. Iza prozora je ostao Beč, kakavnikad neće upoznati. Nikolin ne-
mir se u Ljubljani pretvorio u fizičkibol. Cinkani ukus u ustima je bio čak
gori nego bol. Bilo je to nešto slično padavici. Sve se ubrzalo još otkad je
sreo Vestinghausa. Uspeh je bio mraz, a pratila ga je velika samoća. U Za-
grebu ga je dočekao ujak Pajo. Pajo Mandić je imao običaj da sagovorni-
ku podvikne ,,Ej!” kao da ga budi. Krupan i prosed, zagledao se u Nikolu
istim bravljim očima.
- Ej, šta ti je? - upitao je.
- Kao da mi neko kliještima steže želudac - dahnuo je Nikola...
Sa infernalnim kankanom u glavi, Nikola je prešao iz voza u kočiju.
Njegova zebnja je rasla. Ona ne može urnreti ako on dođe. On će je uhva-
titi za ruke i prevući preko ivice smrti, na svoju stranu.
- Kako je majka? - upitao je ujaka.
- Kako mora.

*

Gospić je bio grad, ali je mirisao na selo. U njihovoj ulici starac je pa-
Iio gasne fenjere.
Spremala se oluja i sve je pozelenelo. Spustile su se zavese kiše i beli
prah je zapraskao po ulicama. Mokri konji su stali pred kućom. Stara
kuća se smanjila, ali iz nje je izbijala svetlost.
- Maternja svjetlost - promrmljao je Nikola. - Maternja svjetlost.

177