Page 214 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 214

Vladimir Pištalo

     stopimo s muzikom imamo iskustvo stvarnosti same -  šaptao je Šopen-
     hauer u uvo Katarine Džonson (magnetno uvo koje je celo moglo stati u
     Robertova  usta.)  U  loži  se Tesla  sašaptavao  sa  Robertom  o  prevodima
     srpske poezije. Iza scene pevači su se preslišavali, pevušeći stihove Loren-
     ca del Pontea, mudrog Venecijanca, koje je Mocart umotao u oblak čaro-
     bne muzike.
         Katarina je katkad krišom pogleđavala Teslu. Tom čoveku sa odsu-
     tnim osmehom ona je svake nedelje slala pozivnice:
         -  Dođite da upoznate barona Kaneka... Helen Hant Džekson, sena-
     tora Džordža Hersta. Dođite da upoznate Anu Morgan. Dođite!
         Zašto ljudi  ne  žive  po vrednostima,  nego  po  ponižavajućim  i vri-
     štećim potrebama? Je li to fer? Da bude uskraćena za najplemenitije za šta
     je sposobna? Za potpunu  autentičnost?  Iskrenost?  Za toplotu?  Da žed-
     nom  slabošću bude kažnjena zato što je ona -  ona? Čežnja joj je parala
     utrobu. Bila je kao ona koja roni i suzdržava dah, ali ako -  sad! sad! -  ne
     udahne, ugušiće se. Bila je kao gola na mrazu, trpela ljutu zimu, ali ako se
     -  sađ! -  ne ogreje, srce će joj pući od zime. Nije mogla više. Suze, izdajni-
     ce, pomozite slabom ljudskom biću.
         Bože, zašto si nas stvorio polovne, pa smo glađni i žedni, muškarci
     žude za ženama a žene za muškarcima?
         Crvena zavesa poletela je levo i desno. Scena se obasjala i Ferando je
     zapevao:

         Moja Dorabela ne bi
         Mogla učiniti takvu stvar
         Nebesa stvorila su je
         Vernu koliko i lepu.


         Giljermo mu je odgovorio:

         Moja Fjoriliđi
         lzdat me ne bi mogla
         Jer postojanost njenoj
         Krasoti je ravna.






     218
   209   210   211   212   213   214   215   216   217   218   219