Page 218 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Vladimir Pištalo
Svet jebioprošivensuncem. Sunce jebilo uuglovima njenih usanai
oćiju.
Crne i plave mrlje su se smenjivale na vodi. Uz obalu, patke su se
hranile titravim kljunovima. Druge su spavale ploveći.
Heraklitov nevidljivi plamen oblivao je svet. Nije li Mojsijev grm ko-
ji gori a ne sagoreva bio samo najupadljiviji simbol tog sveta?
Puls. Puls - ponavljahu odbljesci sunca sa vode, premreženi na tre-
pavicama.
Pčele su pevale u slavu stvoritelja titranja.
Pčele su velike titralice.
Naš naučni mistik se utapao u hipnotičnoj repetitivnosti sunčanog
dana.
Puls. Puls.
Osetio je da ceo svet trepće. Gledao je njihanje jezera i krošnji, pulsi-
ranje osmeha na njenom licu.
- Sve, od sunca do ljudskog srca, stvar je osciliranja na određenoj
frekvenciji - ponovio je svoju omiljenu misao.
A mir? Mir je bio ravnotež.a raznih drhtanja.
On je to znao. I ona je to osetila.
Katarina je seđela smanjenih usta. Suženog nosa, koncentrisana.
Zglobovi su joj pobeleli kad je stegla pesnice.
- Ima li išta lepše od vrtloženja ovih bezđanih krošnji u vetru? - upi-
tala je uzbuđcno.
Gledali su se prvo u oči a zatim jedno pored drugog i na kraju za-
ćutali. Koliko su ćutali ne zna se. Ona se prva trgla.
- Da li smo još uvek na istom mestu? - upitala je, otresajući neposto-
jeću trunčicu sa ramena.
-- Tečemo, tečemo, kao vode - rekao je on.
- Tečemo, tečemo, kao oblaci - odgovorila je ona.

*

Sutradan nije mogao da odbije poziv na večeru. Deca su se opet vo-
zala njegovim fijakerom. Mali Oven se plazio prolaznicima i sestra ga je
korila. Tesla dugo nije svraćao u Leksington aveniju pa je taj kasnonoćni
susret ispao baš prijatan. Robert se smejao više od Katarine. Njegov smeh
je polako postajao pijan. Zamislite, mali Oven mu već postavlja logična

222