Page 223 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

68.

Pa čak i duša

Duša jepijani majmun kogaje ujela škorpija.

- Ja sam tebi već nekoliko puta pisala ali od tebe nikada odgovora
dobiti ne mogu - vapila je sestra Angelina iz Petrovog Sela.
- Petrovo Selo - šapnuo je Tesla. - Gde je to?
- Ne znam šta bi većpočela kad nam nikad nijcdnom rijeiju nećeš da se
javiš- žalila se Marica iz Rijeke.
Pisma su žutela u ladici. Bledi čovek sa brčicima ih je gledao. Sva ta
životinjska toplina, bila je daleko...
- Izgleda daste iščezli u vazdu/i-brinulaje Katarina Džonson.-Kn-
ko ste?
U transu bola, on je o svemu morao da razmisli: Sad pođi levo! Sad
desno! Ništa nije mogao uraditi automafski.
Svako malo osećao bi paničnu potrebu za onim čega nema.
Možda su ljudi zapalili njegovu laboratoriju.
Hodao je kroz grad kao kroz obmanu. Ponavljao je sa Emersonom
da je društvo uvek u zaveri protiv ljudskosti svakog od svojih članova.
- Gde ste? - u svakom pismu je pitala Katarina.
On je prelazio Bruklinski most, zureći u zadimljene krovove. Išao je
da sluša Vivekanandina predavanja o „majci religija”, hinduizmu, i o Bu-
dine četiri plemenite istine.
- Da - počinjao je da objašnjava Vivekananda melodičnim i setnim
glasom. - Buda se oprostio sa svojim vernim pratiocem Čandakom para-
bolom: Ptice slete na istu granu pa odlete na razne strane. Oblaci se sasta-
nu na nebu pa se raziđu. Takva je sudbina svih zemaljskih bića.
- Praznina je suština svih stvari - tvrdio je mudrac vilinskih očiju. -
Bol dolazi iz želje da seprolazno učinipermanentnim. Pticepevaju: sveje
privremeno. Sve je bez suštine. Nema osobe ni mesta sa kojima se neće-
mo rastati.

227