Page 224 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 224

Vladimir Pištalo

          Grabljenje za sigurnošću drži nas u duhovnom ropstvu.
          Tesla ga je slušao sa ljubičastom senom u očima. Ono što je čuo is-
      tovremeno ga je tešilo i užasavalo.
          Vetar je tresao grmove, kočije i bacao papire iznad krovova. Okolo
      je lupao, brundao, likovao Bruklin. Tesla je pogledao kroz prozor zgrom-
      ljen bespoštednom poezijom ulica.
          -  Ateista je onaj ko ne veruje u sebe -  ubedljivo se osmehivao učitelj
      pravilnog ali malog nosa. -  Vera doziva unutrašnje božanstvo. Kad čovek
      izgubi veru u sebe, dolazi smrt.
          Dok  su  nadzemni  vozovi  tutnjali  i  tresli  zgradu,  Vivekananda  je
      ubeđeno uzdisao:
          -  Onaj je veliki ko okreće leđa ovom svetu, ko se odrekao svega, ko je
      stavio pod kontrolu strasti i čezne za mirom.
          Za Teslu, te reči su bile melem. On je oduvek imao problem sa real-
      nošću drugih ljudi.
          Dok se ,,ceo Njujork” pitao gde je on, Tesla se družio sa Vivekanan-
      dom, što je u izvesnom smislu bilo kao da se nije družio ni sa kim.
          U  bezobalnim  podnevima  u  Bruklinu,  Tesla  i  Vivekananda  su
      pričali u metaforama. Tesla mu je poverio stvari koje nije nikom -  kako
      sam  izdržava  svoje  delirijume  rađosti,  kako  mu svetlost  preplavi  svod
      čela, svet nestane i Bog mu govori jezikom anđela -  a to su forme.
          Donkihotski naučnik i zdepasti mudrac su otkrili da imaju mnogo
      zajedničkog. Vivekananda je propovedao celoživotnu kontrolu nad sva-
      kom  formom  seksualne energije.  Kad su prosjaci  prolazili pored kuće,
      majka je morala da ga zaključava.
          -  Žalite, deco moja, žalite, siromašne, u neznanju, potlačene... -  go-
      vorio je Svami svojim učenicima.
          Mogao je citirati stranice iz svog omiljenog štiva, enciklopedije, i po-
      novljao naizust ono što je čuo samo dvaput.
          Teslina sposobnost memorizacije bila je jednako zastrašujuća. Čak
      je i dubina njihovih očiju bila slična.
          Razgovarali su u tekućem, fluidnom svetu, u nevernom svetu.
          -  Nema osobe ni mesta sa kojima se nećete rastati -  ponavljao je Vi-
      vekananda. -  Jednog dana, gospodine Tesla, rastaćete se i sa sobom.
          Lica, planine, kuće od granita menjaju se kao oblaci, iako sporije.
          U stalnom paranju i  tkanju  sveta, rastvaraju se predmeti i tela, pa
      čak...

      228
   219   220   221   222   223   224   225   226   227   228   229