Page 229 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 229
Tesla, portret među maskama
Mirijam se promućurno zagledala u gospodinovo smrznuto lice i
odlučila:
- Ja ću se radovati za tebe.
Na bogatim ulicama žene su bile uvijene u pahuljasto krzno. Mani-
kirane ruke bile su previše dragocene da ih pokažu. Krile su ih u mufove.
Čak su i deca bila u krznu. I ljudski dah se video na suncu. Krišom je po-
gledavala gospodina. Šta li se njemu dešava u duši? Je li mu duša plava?
Čovek sa dušom plave boje se štipao da ne plače.
Stezalo mu se grlo. Zato je otvarao usta da bi olakšao sebi. Bog ni-
kome ne šalje teret veći od njegovih snaga. Nadao se. Bol. Video je duge
munje u svojoj laboratoriji. Bol. Video je Tvenove obešene brkove foto-
grafisane nad sijalicom. Bol. Posle svake misli bol je bio kao stop u tele-
grafu. Bilo mu je hladno. Vozio se ulicama, terajući pred sobom krdo
ružnih snova. Ako je mogao u toku noći malo da zaspi, ako bi preko dana
pojeo par zalogaja, to je bila pobeda.
-Tam o sam mogao...
Za njega, nizali su se dani - frankenštajni, sašiveni od mrtvih koma-
da tuge. Duša mu je bila puna škorpija i bođljikave žice. Ali, u svakom od
Teslinih tmurnih dana posle požara u laboratoriji, bila je makar jedna
zlatna žaoka, prosinuo bi jedan trenutak neke divlje sreće. Kao ovaj sad...
Inače, mučila ga je mala pomračenost i izobličenost svega.
Muka je bila uporna. On je morao biti uporniji. Mislio je:
- Evo, živ sam već deset minuta. Evo, živ sam već pola sata.
To je pomagalo.
Devojčica i čarobnjak nisu razgovarali. U tišini, Mirijam - Marija je
gledala Centralparkijezero. Bila je svedokprvih svetalauparku. Prižmi-
rila je i kandelabri su postali drača. Onda je kočijaš okrenuo konja.
Klipete-klop!
Vratili su se iz raja, istirn putem.
Ulice su postajale gore.
Tužni gospodin je gledao niz svoj nos, koji je direktno nastavljao li-
niju čela i rasejano slušao zvuk konjskih kopita. Setio se Stare sinagoge i
Jevrejskog groblja u Pragu: slojeva grobova nad grobovima. Opet su se
našli u svetu porcelanskih čela i setnih očiju, bradatih violinista, dibuka,
balalajki, socijalističkih novina, Dostojevskog, deminutiva i jidiš bajalica.
Aj-vej! I letećih cadika i svetih svađa!
233