Page 229 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 229

Tesla, portret među maskama

         Mirijam  se  promućurno  zagledala u  gospodinovo  smrznuto lice  i
     odlučila:
         -  Ja ću se radovati za tebe.
         Na bogatim ulicama žene su bile uvijene u pahuljasto krzno. Mani-
     kirane ruke bile su previše dragocene da ih pokažu. Krile su ih u mufove.
     Čak su i deca bila u krznu. I ljudski dah se video na suncu. Krišom je po-
     gledavala gospodina. Šta li se njemu dešava u duši? Je li mu duša plava?
         Čovek sa dušom plave boje se štipao da ne plače.
         Stezalo mu se grlo. Zato je otvarao usta da bi olakšao sebi. Bog ni-
     kome ne šalje teret veći od njegovih snaga. Nadao se. Bol. Video je duge
     munje u svojoj laboratoriji. Bol. Video je Tvenove obešene brkove foto-
     grafisane nad sijalicom. Bol. Posle svake misli bol je bio kao stop u tele-
     grafu.  Bilo  mu je hladno. Vozio  se  ulicama,  terajući pred sobom krdo
     ružnih snova. Ako je mogao u toku noći malo da zaspi, ako bi preko dana
     pojeo par zalogaja, to je bila pobeda.
         -Tam o sam mogao...
         Za njega, nizali su se dani -  frankenštajni, sašiveni od mrtvih koma-
     da tuge. Duša mu je bila puna škorpija i bođljikave žice. Ali, u svakom od
     Teslinih  tmurnih  dana posle  požara u laboratoriji, bila je  makar jedna
     zlatna žaoka, prosinuo bi jedan trenutak neke divlje sreće. Kao ovaj sad...
     Inače, mučila ga je mala pomračenost i izobličenost svega.
         Muka je bila uporna. On je morao biti uporniji. Mislio je:
         -  Evo, živ sam već deset minuta. Evo, živ sam već pola sata.
         To je pomagalo.
         Devojčica i čarobnjak nisu razgovarali. U tišini, Mirijam -  Marija je
     gledala Centralparkijezero. Bila je svedokprvih svetalauparku. Prižmi-
     rila je i kandelabri su postali drača. Onda je kočijaš okrenuo konja.
         Klipete-klop!
         Vratili su se iz raja, istirn putem.
         Ulice su postajale gore.
         Tužni gospodin je gledao niz svoj nos, koji je direktno nastavljao li-
     niju čela i rasejano slušao zvuk konjskih kopita. Setio se Stare sinagoge i
     Jevrejskog groblja u  Pragu:  slojeva grobova nad grobovima.  Opet su se
     našli u svetu porcelanskih čela i setnih očiju, bradatih violinista, dibuka,
     balalajki, socijalističkih novina, Dostojevskog, deminutiva i jidiš bajalica.
     Aj-vej! I letećih cadika i svetih svađa!



                                                             233
   224   225   226   227   228   229   230   231   232   233   234