Page 282 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 282

Vladimir Pištalo
     tojali... Vreme nije postojalo. On je bio u centru sveta, na čijoj je sivoj pe-
     riferiji spletkario Markoni.
         -  Govoriš mi da se bojim? -  pobunio se Nikola.
         Džonsonovo lice nenaviklo na ljutnju se namrštilo:
         -  Onim što radiš, ti na svakom koraku kršiš ugovor sa Morganom,
     koji hoće mali toranj za slanje berzanskih izveštaja.
         Oči su rasle iza naočara. Robertov pogled je vikao:
         -  Seti se rastočenog nosa! Seti sežaoke u malim crnim očima! Seti se ka-
     ko si trnuo od mahovinastog šapata? Seti seMorgana, Nikola!
         -  Pazi se -  govorio je u sebi Robert. -  Superiornost je jednodimenzi-
     onalna i osiromašuje život!
         -Sta?
         -  Pazi se! -  ponovio je Robert glasno. -  Morgan ne oprašta.
         Tralala! Štajebio ugovorprema...
         Robert se užasnuo. Osetio je oreol čudaštva i samoće oko svog prija-
     telja. Shvatio je da za tog Jedača Lotosa ljudi ne postoje.
         -  Znaš li koliko brodova već ima Markonijev bežični sistem? -  nas-
     tavio je iz stegnutog grla. -  Preko sedamdeset! Najviše u njegovim dvema
     domovinama -  Britaniji i Italiji!  Ostatak na velikim linijama -  „Kunard
     lajn” i severnonemački „Lojd”.
         Mali Stevan nije prestajao da ciči. Puštao je da ga valovi sasvim na-
     suču na plažu.  Zatim je jurio  nazad u večito  more.  Uživao je  da  bude
     odvučen i da, nasukan, puže u šuštavim arabeskama pene.
         Teslu je opila vrtoglava atlantska svetlost.
         Napaćenim, kultivisanim glasom Robert je govorio:
         -  Markonijevi predajnici su instalirani u engleskom mestu Poldu i u
     Krukhejvnu u Irskoj.
         Zaludu je buditi zaljubljene mesečare.
         Oh, neka se čitalac zabrine za njega.
         Vetar je duvao. Robert je pričao, veoma razumno, veoma monoto-
     no. Tesla je uporno ćutao. Večito more je šuštalo. Po pesku su se gegali
     bezvrati galebovi, važni kao činovnici „Kunard Iajna”. Tesla je sa olimpij-
     skim osmehom gledao u pučinu.
         Dečak Prostran je izletao iz hladnih talasa i grlio se, naježen. Nepo-
     mičnih krila, galebovi su lebdeli na različitim spratovima vetra. Stevan je
     otresao noge. Oduševljavalo ga je to kako se valovi povlače i kako pesak


     288
   277   278   279   280   281   282   283   284   285   286   287