Page 287 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

86.

Behemot

Kao dete se uvek plašio kada se otac preobražavao.
Nije slutio da će jednom graditi kulu koja će postati njegovo mesto
preobraženja. Bilo je to lično pozorište u kom bezlične sile nastupaju i
poprimaju ličnosti. Okupan visokim voltažama Tesla je i sam postajao
bezlična sila. Pretvarao se u svetli vrtlog. Postajao je pariament sveta na
mestu pomešanih glasova, koje se spremao da pošalje u etar.
Krajem sledeće godine kula je dosegla visinu od šezdeset metara.
Novca je tad zaista ponestalo.
Za trideset pet hiljada dolara Don Kihot je prodao okolnu zemlju,
Čak ni to nije bilo dovoljno.
Tad je Džordž Šerf stavio teške šake na Teslin sto i uzdahnuo:
- Sad moramo proizvoditi oscilatore i razvijati fluorescentne lampe.
- Ali...
- Moramo! - prekinuo ga je Šerf.
Posle par meseci Tesla je potapšao Šerfa i zbunjeno izjavio:
- Uštedeli smo dovoljno da unajmimo ljude i dovršimo kupolu.
Uzvici radnika, gluvih od zakivanja, opet su probudili palančane u
Port Džefersonu.
- Pridrži!
- Pazi, Džek, prst ćeš mi odbiti!
Tesla je ponosno gledao dovršenje svoje „čelične krune”, teške pede-
set pet tona. Gljivasta kupola je služila za uskladištenje električnog naboja
i njegovo odašiljanje kroz vazduh. Ili u dubine.
U dubine?
Da, jer bunar se spuštao čitavih deset spratova pod zemlju. Pod zda-
njem je izgrađen sistem katakombi.

293