Page 288 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 288

Vladimir Pištalo
          Brujanje  paklenih  energija  dražilo  je  korene  kule  i  mamilo  blede
      mrtve. Na vrtoglavim podzemnim stepenicama Teslu su željno iščekivali
      Dante i Vergilije.
          Na vrhu je bilo svevideće oko, rađeno po nacrtu Odilona Redona.
          Oko  Vardenklifa vetar je  svirao  kao  ludi  frulaš.  Nikola  se  peo  uz
      džamijska stepeništa. Vetar je šištao kroz čelične grede. Dubina je doziva-
      la dubinu. Gledajući u svoje noge, Tesla se popeo u kupolu. Sa kupole se
      ukazalo belokapo more i beli kitovi i električni oblaci.  Teslina misao je
      menjala spratove i vazduh je svirao kao orgulje. Ova beskrajna čelična ha-
      luđnacija služila je za otkriće novih kontinenata. Odatle je nazirao svoje
      misli u drugom životu.
          Uveče je preko mora gledao ka Nju Hejvnu i sazvežđima nad njim.
      Uz slađostrasni intuitivni drhtaj, usamljenikje očajavao što su još nepo-
      vezane zvezde i dinamo.
          Đavo ga je popeo na visoko mesto, pokazao mu sve narode sveta i
      rekao: sve ovo može biti tvoje. Služi meni. A on je rekao:
          -  Ne!
          Da se oslobodi iskušenja, u Vardenklifu se dezinfikovao visokovol-
      tažnim strujama i svetli vrtlog bi ga poneo. Svetlost je počela da se penje
      od nožnih prstiju nagore. Svetlost bi zapljusnula njegove noge, prelila se
      preko  kolena.  Poplava unutrašnje svetlosti je zahvatila njegove butine i
      dohvatila bedra. Posle toga u tužnom spokoju, Nikola je spavao pod sve-
      videćim okom. Sanjao je da je on sveti Sebastijan. Umesto rana po njego-
      vom  telu su se otvarale oči. Naučni mistik je postao sav oko u velikom
      oku Vardenklifa.
          -  Hoćeš li ovde oživeti Golema? -  došapnuo mu je Vajt jednom kad
      su se spuštali spiralnim stepenicama.
          Kroz hromirane hodnike pratio ih je princ Henrik od Pruske, Kajze-
      rov brat. Princ je pomalo iičio na svog rođaka ruskog cara. Vardenklif je
     bio od gvozđa, ali istkan od Teslinog sna. Tu su bili brojni kalemi, nešto
      nalik  kutijama za  mumije  od  metala,  krhke  i treptave  sijalice...  Sobe  i
     kontrolne table bile su izvitoperene snom. Popeli su se u kupolu sa pogle-
     dom na more.  Zatim su se spustili u prizemlje, mezetili zakuske Oskara
      od Valdorfa i razgovarali u akustičnom prostoru.
         A onda je princ otišao.
         Konobar je otišao.
         Vajt je otišao.

     294
   283   284   285   286   287   288   289   290   291   292   293