Page 290 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Vladimir Pištalo
roba sedeo je na klozetskoj šolji u tri sata ujutro, naslonjen na oštra kole-
na, nosa zabijenog u mokar peškir.
O, svete, u tebi samo slabosti razumeju, samo bolovi čuju, samopotrebe
vide!
Naš mršavi drhtavi Kosmos je shvatio da je mnogo manji od sveta.
Po prvi put, postao je ubeđen da je život odvratan, presvučen slinom i da
su ljudi smeće.
Svetle strije su opet ispresecale nebo oko Tesline kule. Majstor Ek-
hart se jednom požalio da nikad nije čuo govor Boga, ali da je čuo njegovo
nakašljavanje. Oko Vardenklifa se nije čula prava grmljavina nego nakaš-
ljavanje pred grmljavinu. Nebom je vlađala Ištar - Inana, boginja stra-
snog osećanja u prirodi i borbi. Svet je bio prošaran munjinom i pun
slika.
Hoće li se Teslina ustremljena kula odlepiti od zemlje i šiknuti u
prosvetljena nebesa?
- Brrrr-r-ruuummm! Dolazim!
Ako ovaj san propadne, on više neće imati snova.
Stevan je pokrio ogledala da ga grom ne ubije. Da, svet je utihnuo da
čuje plač čoveka kome se prohtelo da posavetuje boga. Očajni poočim je
urlao kao vodopad i udarao pesnicom o kontrolnu ploču.
Nije bilo od koga da se uzajmi.
Ovo je bio kraj.
Treće noći nad Vardenklifom, nebo je isplazilo jasnu žilu, jednu pa
drugu pa treću. U novostvorenoj svetlosti sve je postalo ushićujuće jasno.
Svet se ukazao uštirkan i posrebren. Vardenklif je obrastao munjama kao
bršljanom. Kao u Psalmu Davidovom, temelji sveta bi se ogolili ošinuti
dahom nozđrva božjih. Konačno je odjeknuo umnogostručeni prasak i
srebrna kiša zaplesala po simsovima.
Siromašni pronalazač je povlačio jednu polugu i postajao gromov-
nik.
Povlačio je drugu i postajao kišodavac.
A sutradan su, probuđeni pucnjevima izludelih električnih zmija,
stigli poverioci.

296