Page 309 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

93.

Iz dnevnika

Beše mesto neravno a vreme zimno i mračno
a srce sujetno i lukavo, oči snotn opterećene
a telo zemno i tužno a ruke blatne i trošne.
Stari srpski zapisi i natpisi, 1535.

Kad su mi rekli đajeM arkoni dobio Nobelovu nagradu, dugo sam gle-
dao u pod. Činilo mi se da m ije slava oduzeta kao Ahileju ili Miltonovom
satani. U mom umu je odjeknuo tuđi glas:
- Besje bio Ahilova pesma. Šta će biti tvoja?
- Čovek stavi u moj kalem neku vrstu razmaka. Dobije Nobelovu na-
gradu... - odgovorio sam. - Ja to ne mogu sprečiti.
Posle sam sepribrao iprogovorio mekšim glasom:
- Duh kao vetar ide kuda hoće, a mi sudimo samo po zvuku.
Nedelju dana nakoti što je Markoni dobio Nobelovu nagradu nešto mi
se desilo. Dokje hor iz “Aide” pevao:
- Nebeski duše, sleti na nas, daj nam sjaj...
Svetje postao zrnast i zašuštao. Prešao sam rukom preko čela.
Pozorište je doživelo metamorfozu. Pevač koji je pevao Radamesa po-
gledao m eje dubljim i tamnijim očima.
- Pusti me! - rekao sam.
Glasovi su odjekivali u ložama i dekolteima. Nisu pevali na sceni, već
su izpublikepevali trbuhozborci. Oči svih dama i svegospode supostale iste.
Katarina, Robert i Džordž Silvester Virik pridružili su se rakunskoj sviti.
Nisam više mogao da pratim Verdijeve iznenadne promene raspo-
loženja.
Mislio sam da sam ga otresao, kao konjjahača.
Digao sam se izuzetno polako.
Izvinio sam se. Izašao.

315