Page 310 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 310

Vladimir Pištalo

         Mermerno stepenište se caklilo kao šećer. Dok sam odlazio za mnom su
     podrugljivo neštopevali. Da li su to većRadames iAidapočeli himnu smrti
     kao večnoj i idealnoj Ijubavi?
         -  Iz mraka grudi duša-ptica odleće u večni dan...
          Uniformisaniportir m eje otpratio veoma pametnim očima.
         Šunjajući se i saplićući se, izašao sam izpozorišne zgrade. Kočijaši i ra-
     zočarani tapkaroši su megledali istim očima.
         Zaustavio sam taksi-automobil. Taksistaje okretao volan kojije štrčao
     između nogu kao okrugli stočić. Platio sam mu i on mejepogledao.
         Pogledao.
         Oči mačke su blesnule na kantipokraj ulaza u laboratoriju.  Usledećem
     trenutku te oči više nisu bile svetle več smeđe.
         Mačka m eje pogledala.
         Sekretarica, kojaje ostajala do kasno, me je pozdravila i pogledala...
          Pogledala.
         Da.
         ... Očima kojima m ejegledao čitavsvet...
         Meni segrlo steglo.
          Sablasnim. Bolnim.  Toplim. Dubokim.
         Očima mrtvog brata Daneta.





























     316
   305   306   307   308   309   310   311   312   313   314   315