Page 310 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 310
Vladimir Pištalo
Mermerno stepenište se caklilo kao šećer. Dok sam odlazio za mnom su
podrugljivo neštopevali. Da li su to većRadames iAidapočeli himnu smrti
kao večnoj i idealnoj Ijubavi?
- Iz mraka grudi duša-ptica odleće u večni dan...
Uniformisaniportir m eje otpratio veoma pametnim očima.
Šunjajući se i saplićući se, izašao sam izpozorišne zgrade. Kočijaši i ra-
zočarani tapkaroši su megledali istim očima.
Zaustavio sam taksi-automobil. Taksistaje okretao volan kojije štrčao
između nogu kao okrugli stočić. Platio sam mu i on mejepogledao.
Pogledao.
Oči mačke su blesnule na kantipokraj ulaza u laboratoriju. Usledećem
trenutku te oči više nisu bile svetle več smeđe.
Mačka m eje pogledala.
Sekretarica, kojaje ostajala do kasno, me je pozdravila i pogledala...
Pogledala.
Da.
... Očima kojima m ejegledao čitavsvet...
Meni segrlo steglo.
Sablasnim. Bolnim. Toplim. Dubokim.
Očima mrtvog brata Daneta.
316