Page 312 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

95.

Noćni voz za Vardenklif

Umrli brat je noću sedao pored kreveta i stavljao mu ruku na čelo.
- Nikola! - dozivao je onoga koga su godinama zvali “gospodine Te-
sla”. - Nikola.
Suze su krenule niz Nikolino izmršavelo lice i slivale se u uši. On bi
vrištao, ali je znao da ga vrisak neće izvesti iz svoje kože. Tokom dana
čekao je da dođe noć a noću da svane. Moralist kao i njegov otac, on nije
mogao razumeti ljude. Ništa mu nije trebalo od njih, osim harača divlje-
nja. Smrznut u večitom emotivnom detinjstvu, on se svađao sa imaginar-
nim čovečanstvom, skrivenim u njegovoj samoći.
Posle ponoći, Tesla je odlazio do usnulog kolosalnog hola stanice
Grand central. Ta stanica je nekada bila „dvor” Kornelijusa Vanderbilta.
Masivni bronzani lusteri podsećali su ga na one u vili Brejkers. Peo se
mermernim stepenicama koje nadgledaju pustu putničku arenu i kuglu u
sredini. Na kugli su kucala četiri sata. Ogromni prozori bili su izdeljeni
vitkim gvožđem. U reljefu na ziđu je prepoznavao krilate točkove - sim-
bol železnice. Na zelenoj kupoli su bile naslikane zvezdane konstelacije
povezane zlatnim linijama. Usamljenikovi koraci su odjekivali praznim
holom ispod bogova. Prateći eho svojih koraka i misli Tesla je prolazio
kroz stanicu koja je izgledala kao mali Piranezijev grad i stizao do „tune-
la” s vozovima.
Hvatao je noćni voz za Vardenklif.
Vagoni su tutnjali u visini drugog sprata.
Radoznali putnik je zurio u tuđe prozore. Kao noćni leptir iz mraka
špijunirao je osvetljene sobe.
U jednoj sobi runjavac sa viklerima na grudima je nemo vikao u is-
krivljeno Iice žene.
U drugoj sobi balerina je zakačila prste za ključne kosti. Pirueta ju je
pretvorila u belu mrlju.

318