Page 321 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 321

Tesla, portret među maskama

         Osmeh razigranog erosa izmenio joj je lice. On je zaslužio da ga ne-
     ko voli.
         On je obezbeđivao njen dnevni hleb. Hleb koji je gnječila i gurala u
     usta.
         U petak uveče je ostala da otkuca njegovo pismo  superintendantu
     Njujorških javnih škola, Maksvelu:
         -   Uradićemo studiju sa pedesetoro  mentalno  defektne školske dece -
     kucala je  brzim  prstima.  -  Elektricitet  obećava  da podigne  inteligenciju
     ćovećanstva i da čak leči ludake.
         Prozori Metropoliten kule su bili raskriljeni. Lajali su psi leta. Miri-
     sao je jun. U celoj  zgradi čulo se samo rominjanje njene pisaće mašine.
     Napadi gladi su počeli da je iznenađuju. Zato jenosila hleb u torbi. Sama
     u laboratoriji, Tara se raskrečila na uglu stola. Pod bradu je podmetnula
     Karlajlovu knjigu Heroji i obožavanje heroja koju je gazda čitao. Počela je
     da vadi kriške hleba. Ruke su se kretale kao zamajci. Gnječila ih je i gurala
     u usta. Daleka pulsiranja određivala su njenu individualnost. Ona je jela
     iz užasa. Ona nije kontrolisala svoje stanje.
         -  Gospođice! -  odjeknuo je zaprepašteni glas.
         -GospodineTesla! -  vrisnula je...
         Nikola Tesla se približio Tari. Videlo se da se suzdržava:
         - To što vipraviteodsebe... takavnedostatakkontrole... jaapsolu-
     tno ne odobravam.
         Pred njenim zamućenim oćima bljesnula je njegova kravata od leda.
         -  To je naravno vaša lična stvar, ali...
         Njen  pogled je  sa velikom  snagom  utonuo  u  njegov.  Oteo joj  se
     uzvik:
         -  Gospodine Tesla!
         Stajao je pred njom, visok, isklesanog lica, u oklopu od leda.
         -  Isplatiću vam zaradu za narednu nedelju, ali od ponedeljka ne mo-
     rate dolaziti.
         Bez njega u ovom gradu, ona nije imala nikoga. Trznula se čitavim
     telom iz pasa napred dok joj se glava trzala unazad. Pena joj je grunula na
     usta. Muškarac je gledao u pod da ne gleđa u nju. Iz nekog dalekog centra
     univerzuma doleteli su drhtaji i zatresli ovu ženu. Ukazale su se njene ve-
     like grudi i crveni osip među njima. Njen pogled je bio čista bespomoć-
     nost.  Njena  prazna  ruka je  ščepala vazduh,  ščepala  mesto  na  kome  se
     kopča haljina. Dugmad su se razletela po uredu.

                                                             327
   316   317   318   319   320   321   322   323   324   325   326