Page 324 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 324

Vladimir Pištalo
         -  Juče je sudija vrhovnog suda Francuske Boanjan odlučio u moju
      korist a protiv Markonija.
         -  Čestitam!
         Vestinghaus, za koga su tvrdili da nije čovek nego  talas, je već dugo
     bio u oseci. Brkovi su mu bili sasvim beli, pogled još uvek jasan. Izvinio se
     Tesli što ga je pravno odeljenje „Vestinghaus kompanije” tužilo zbog ne-
      plaćenih dugova.
         -  I mene su otpisali -  mrmljao je pomirljivo.
          Hteo je da zna šta se dešava na Balkanu.
         -  Objasnite mi taj rat.
         -  Srbija, Grčka i Bugarska su se uđružile da oteraju Tursku sa Balka-
      na -  odgovorio je Tesla.
         -   Znate,  gospodine Vestinghaus, biti „profesionalni branilac  hriš-
     ćanstva” nije zgodna stvar. U mojoj porodici, oficiri su ubijali i ginuli u
     beskrajnim ratovima a popovi su ih slavili. Samo su žene znale koliko to
     boli.
         -  Ja lično ne verujem u surove mere koje danas propovedaju mnogi
     ljudi ispunjeni predrasudama prema Turcima -  zaključio je Tesla. -  Naj-
     veća pobeda balkanskih država biće ako se pokažu doraslim dvadesetom
     veku, i otpočnu postupati jednako sa svima-  iTurcima i hrišćanima...
         Vestinghaus  ga je  gleđao  sa  ljubaznim  nerazumevanjem.  On  nije
     znao da je taj pacifist samim rođenjem bio upisan u puk.
         -  Nas dvojica smo na dobrom putu -  nasmejao se Tesla starom sa-
     borcu na rastanku. -  Radim sa njujorškim javnim školama. Naš elektrici-
     tet obećava da podigne inteligenciju ćovečanstva i da leči ludake.
         Dva stara saradnika su se oprostila srđačno.
         Tesla je požurio, praćen odjekom svojih koraka u holu. Kasnio je na
     sastanak sa golubovima. Kao i obično, zviznuo je čim je iz Četrdeset dru-
     ge ulice kročio u park iza biblioteke.
         Retki golubovi su sletali, boreći se sa vetrom.
         Dva policajaca na konjima su projahala stazom.
         Tesla je pogledao na sat od kovanog gvožđa. Bilo je  12.20.
         Odjednom, nepoznata je iznikla pred njim, crna i visoka, kao da je
     nagazio na grabulju.
         Izraz lica joj je bio zaleđen.





     330
   319   320   321   322   323   324   325   326   327   328   329