Page 323 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama

Tara je mirno živela, nije dirala nikoga... A gospodin Tesla je prila-
zio noću i đoticao je dugim, neobično hladnim prstima, produženim ve-
nama elektriciteta. On bi joj iznenada pružio krutu zmiju koja bi se
pretvorila u plavu munju. Ta Laokonova zmija je Taru požudno grabila u
zagrljaj.
A ona nije ništa tražila. Nije dirala nikoga.
U kancelariji, dokjebrojalabiblije za Šangaj, nešto bi joj krenulo uz
kičmu i dizalo joj kosu. Ona je znala ko stoji iza toga. Sanjala ga je. On se
domunđavao sa marsovcima, koji su rogati. On je ličio na smrznutu
mačku. Dve munjice su mu kao roščići izbijale iz začešljane kose, nalik na
šlem. Kako ga nije ranije prepoznala?
Počinjala je da se plaši.
I to stvarno.
U svako doba dana, on ju je dirao uz noge plavom hlađnom vatrom.
Otišla jedaposeti strica u Bruklin i ukrala revolver iz stola. Privilaje
otežalu tašnu uz grudi.
Još je sumnjala:
- Zašto me kušaš?
Onda su reči pastora Henslija pale u njeno uvo:
- Nikakavo zlo ne može snaći onog ko radi u ime Hrista.
- Sa verom kćeri Adamove savlađuju uzrok prvog greha i krote sim-
bol nečastivog.
Pošla je ka biblioteci gde će on - tačan kao sat - hraniti golubove.
Vetar je vitlao konjskim grivama. Vetar ju je bičevao kosom po licu.
Uprkos tankom žaketiću, Tari nije bilo hladno. I sve joj je bilo jasno. U
sebi je ponavljala reči iz Jevanđelja po Lulđ:
- Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na škorpije i na svaku silu
neprijateljsku, i ništa vam neće nauditi.
Strah je nestao i smenila ga odlučnost. Čula je muziku svih bića. Ve-
tar je sijao kao dijamantni prah. Kroz zvuke sirena i kočnica, Jdopot i bru-
janje metroa, on ju je zvao:
- Ta-raaa!
U Sali palmi u „Valdorf Astoriji”, Tesla se upravo opraštao sa Ves-
tinghausom, koga godinama nije video. Vestinghaus jejoš izgledao kao
zanjihani ormar utegnut u kaput. Tesla je vedro gledao u prijateljske ri-
blje oči:

329