Page 61 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

21.

Nemoguće

Kadje prviput video profesora teorijske ieksperimentalne fizike Ja-
kova Pešla, Nikola se upitao da li je to čovek ili medved. Ako je medved,
gde su ga uhvatili? Kako su uspeli da ga obriju? Ko ga je sputao u sivo ode-
lo? Pešlova stopala su morala baciti u očaj obućara. Šake su bile kao lopa-
te. Brucoš se čudio kako profesor tolikim šakama uspeva da izvede pipave
eksperimente?
Tesli još nešto nije bilo jasno. Zašto se taj čovek istinskih sposobnos-
ti hvali dvospratnicom u centru koju mu je žena donela u miraz? Zašto
govori o radnim stolovima od dominikanskog mahagonija koje je kupio
kćerkama, zato što je bez radnog stola „nemoguć intelektualni rad”?
Čemu gluposti? Studentu se učinilo da profesor žudi za stvarima koje ne
ceni i ponosi se neželjenim stvarima koje je već stekao.TJčinilo mu se da
se Pešl više uzda u svoju osrednju lukavost nego u svoj prvorazredni um. I
učinilo mu se da je taj čovek, ne primetivši, izgubio nevidljivo vođstvo u
životu, ono koga je Nikola u svom životu tek postajao svestan.
Revolucionarna 1848. godina zatekla je Jakova Pešla sred liberalnih
demonstracija u prestonici. U martu te godine, bio je Šilerov i Bajronov
junak. Sa vetrom u kosi i pesmom na usnama on je vikao: „Sloboda!” i
„Ustav!”. Kao član „akademskog legiona” bunio se protiv Meternihovih
špijuna i nadvojvodu Ludviga javno nazivao magarcem. Činilo mu se da
nijedan od gradskih tornjeva nije viši od njega i da Istorija prati pokrete
njegove đirigentske palice. Kad ga je stariji rođak upozorio da su njegovi
zahtevi za univerzalno pravo glasa, civilni brak i ukidanje cenzure nemo-
gući, mladić je samouvereno odgovorio:
- Šta je moguće određujemo mi.
Pešl nikad nije oprostio sebi što se užasno uplašio onog 17. oktobra
kad je Alfred Kandid fon Vindišgrac dobio naređenje da uguši pobunu u
gradu. Pred Jelačićevim vojnicima, među kojima je skromno marširao i

64