Page 66 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama

- Ej, Nikola! Nikola! - vikao je majčin glas. - Nikola!
- Ko? - Nikola je krenuo rukom u prazno. Nevidica se razišla i on je
ugledao majčine tamne oči i razumeo molbu u tim očima:
- Nikola, molim te probudi se - rekla ie ona. - Došli ti rođaci da te
vide!
Nikola se obukao i spustio u dnevnu sobu, gde su dve petrolejke
osvetljavale trpezu. Za trpezom su sedeli sinovi dve Nikoline tetke. Još je
bio pospan i video ih kao kroz san.
Držanje prvog rođaka, oficira, odisalo je prirodnim ponosom. Dok
su se ceremonijalno grlili, Nikola je mislio kako ponos njegovog rođaka
nema zlatnu pođlogu bilo kakve vrline. Samodovoljno ćutanje visokog
brkatog čoveka samo po sebi je predstavljalo vrlinu. Naprosto, njegovo
telo je isijavalo prirodni ponos koji je svako u sobi mogao rukom do-
taknuti.
Drugi rođak je zijao zelenim očima iz crnih podočnjaka. Bio je seos-
ki učitelj. Osmehivao se samo jednom stranom lica, pušio cigaretu do
usne i kukurikao kad se smeje. Razmetljiv iz nesigurnosti, nije propuštao
priliku da sagovornika prekine:
- Nemaš ti pojma o tome. Sad ću ja da ti kažem.
Treći rođak je bio začuđen debeljko. Taj se osmehivao slobodno, sa
obe strane lica. Najveći deo života je proveo vičući „Prrrr” za ovcama, a
onda je 1875. godine iznenadio čitavu porodicu, priključivši se, kao do-
brovoljac, hercegovačkom ustanku. Sa zabezeknutim izrazom, pričao je
Nikoli i njegovim rođiteljima o ođsečenim srpskim i turskim glavama,
koje je video u Bosni, nabijene na kočeve. Pričao je i o crnogorskim do-
brovoljcima koji su sa prezirom govorili: „Omrcinio se na ognjište!”, za
čoveka koji umre prirodnom smrću.
Svetlost petrolejke je igrala po licima.
Rođaci su se prekrstili, a zatim navalili na jagnjetinu. Ponosni brka
je ćutao, a druga dvojica su počela da se ljute na pomen imena nekih ljudi,
koje bi razgovor dotakao.
- Mitar! - kreveljio se debeli dobrovoljac. - Bože, kakva je to budala!
Ni na mjesecu nema većebudale! Je li tako, naučniče? - pitao je on ozbilj-
no Nikolu Teslu.
- Budala! Budala! - potvrđivao je seoski učitelj.
Rođaci su pili crno vino, koje je bojilo zube, a kad je veče odmaklo
pomalo i zapevali. Debeli dobrovoljac se pokazao kao dobar pevač i pe-

69