Page 65 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

22.

A M esecje tvoj sused

Pošto je položio dve godine za jednu i zaslužio „ocene bolje od naj-
boljih”, Nikola je pošao kući. Opravdao je stipendiju od Vojne krajine i
svoju ođluku da studira elektrotehniku. Kad se vratio u Gospić, komšija
Bjelobaba je upitao:
- Je P ovo onaj isti što je otiš’o?
Majka je kuću začarala u čistotću. Svaki prozor, svaki sto, komoda,
pa čak i sanduk, bili su prekriveni vezom koji su izradili njeni prsti „gipki
kao vatra”. U detinjstvu majka ga je ljubila u kosu, toplu od sunca, i govo-
rila: „Dom je tvoj dom i mesec je tvoj sused.” Kad se vratio iz Graca, stavi-
la mu je ruku na rame i iznenadila ga rečima:
- Moj Niko! Ti ne možeš uraditi male stvari, ali ti možeš uraditi veli-
ke stvari.
Ipak, nešto je bilo čudno. Otac se mrštio, menjao teme, izbegavao
pogled.
- Da, zđrav sam - odgovarao je Nikola Tesla zbunjeno na očeva
pitanja.
Kad je ostao sam, Nikola je napravio lice kao da će zasvirati trubu i
zaplakao:
- Nije prebolio Danu. Nikad me neće prihvatiti. Nema zamjene!
A on je u Gracu radio osamnaest sati dnevno da se dopadne ocu.
Očekivao je rađost i priznanje. I šta je dobio? Ništa!
- Znači tako! - prošaputao je. - Dobro...
Posle dugih meseci nervne napetosti, student je u Gospiću osetio
ogromnu pospanost. Meškoljio se i navlačio pokrivač do nosa. Oči su se
sklopile a slatki fil je lepio misao za misao. Zvezde na ličkom nebu zujale
su kao stršljeni, ali to nije zasmetalo Nikolinom snu. Starivetar je stenjao
u šumama na koje je Bog zaboravio otkad ih je stvorio. Govor snova je bio
pravi govor a ovaj ovde život bio je oblačna obmana.

68