Page 9 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 9

Vladimir Pištalo

          -  Kako na Bogdaniću priča drveće!
          -  A šta?
          -  Kad će proljeće -  uzdišu breze. -  Kad ćemo skinuti ledene okove? -
      Strpite se -  uče ih dubokim glasom borovi. -  Za tri mjeseca mi ćemo ski-
      nuti ledene pancire. Vode će z.ažuboriti, a na vama brezama izbiće prvo
      mlado lišće.
         -  I šta još kažu? -  pitao je Nikola.
         -  Zornjača će otvoriti Sunčevu kapiju -  ciliču breze. -  Kroz kapiju će
      izjahati  Bog Jarilo, i reći Majci Zemlji:  „Viažna zemljo, voli mene  Boga
      Sunca, budi moja najdraža, i ja ću te prekriti smaragdnim jezerima i zla-
      tnim pijeskovima, zelenim travama i hitrim potocima. I ’ticama, i voćem,
      i crvenim  i plavim cvijećem.  Oh!  I ti ćeš mi roditi bezbroj  djece. Zrake
     proljećnog sunca i žubor voda breze će pozdraviti prvim lišćem.”
         Nikola je slušao netremice, i onda se nasmejao.
         -  Nije to tako. Lažeš ti mene.
         Umesto basni o  životinjama,  majka  im je  najčešće  pričala o bilju.
      Poznavala je  trave  i  tvrdila je  da  retko  koja  biljka  stoji  sama,  nego  je
     obično kakva duša za nju vezana. Brest, jela i jasen, na primer, pripadaju
     vilama.
         -  Kako nastaju vile? -  pitao ju je Dane.
         -  Vile postaju iz biljke mrazovac -  spremno je odgovarala majka. -
     Zato momci nikad neće ovu biljku da zgaze. Naučiću te kako da poznaš
     mrazovac, da ga nikad ne zgaziš.
         -  Gdje žive vile?
         -  Već sam ti rekla koja su vilinska drveta. Ali i tisovina je vilinsko
     drvo. Ona raste samo na čistom mjestu -  odgovarala je Đuka.
         -  Koliko žive vile? -  nastavljao bi igru Nikola.
         Majka slegne ramenima:
         -  Vile jedu sjeme od bijelog luka i žive dokle im život ne dojadi, a kad
     im dojadi, one to sjeme odbace i tako bez bola umru.
         Nikola jebio ponosan što njegova majka zna toliko, kao da je i sama
     nekad bila vila. Nikad nije razumeo zašto se otac duri na te priče o svetu
     punom duša koje zrače i u kome su biljke bile isto što i ljudi. Tad nije ra-
     zumeo da te magične priče nisu samo o vilama i bilju, nego o bogovima
     starijim od Boga.
         -  Kad nema crkve, možeš se pomoliti pod jelom ili pod lipom -  sa-
     vetovala je majka Daneta i Nikolu.

      12
   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14