Page 14 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

4.

Zime

U Smiljanu je Božje stvaranje još trajalo. Seljaci su bili tako visoki da
su se mogli smatrati divovima. Reči ljudi bile su žive, a ne mrtve. Priroda
je bila iskonska. Miris mraza bio je Božji pozdrav.
Da, zime subile hlađnije od svih koje su došle posle njih. Takve zime
su priličile Rusiji ili Finskoj više nego Balkanu. Činilo mu se da seljaci,
prteći po snegu, ostavljaju za sobom svetlucav trag. Grudva bačena u
drvo rasprsla bi se u bljesak. Jednom u suton mačak sa kojim je Niko vo-
leo da se rve i grli počeo je da se ponaša čudno. Na putu da upali sveće,
dečak je poželeo da ga pomiluje i osetio je pucketanje iskri pod dlanom.
Pogledao je sleva nadesno, za milujućom rukom. Ono što je ugledao
između sopstvenih prstiju i mačkovih leđa bila je ploča svetlosti. Ovde se
očigleđno radilo o još jednom „lijepom fenomenu” Bož.je prirode.
- Vidi, boga ti! Vidi zaista - uzvikivala je Đuka.
Milutin se dosetio da je to što vide - a nije bilo sumnje da su videli -
elektricitet. Objasnio im je tu pojavu najbolje što je umeo.
Nikola je upamtio da mu je tad prvi put palo na pamet da je i priroda
jedna velika mačka.
Sinulo mu je: ko li je miluje?
- Živimo u iluminisanom svijetu - šapnuo je Milutin sinu i ženi.
- Šta je to iluminisano? - odšapnula je Nikolina majka.
- Osvijetljeno iznutra.

17